Сахрањен Каменко Катић

Родбина, пријатељи и поштоваоци опростили су се од нашег колеге Каменка Катића.

"Новинарство је као јак опијат са кога се тешко скидам. Стално ме нешто сврби и тера да снимам, истражујем, забележим", говорио је некада Каменко Катић, а данас, на његовој сахрани, прочитала ауторка и уредница емисије "Трезор" Бојана Андрић.

И тако је било до самог краја. Непоновљив, несебичан, ведар, а живот му је дао много разлога да не буде. Тако су о њему данас говорили најближи.  

"Човек који је знао да говори и знао шта говори, човек који је знао да забележи тренутак јер је одавно схватио да живот чине тренуци", истакла је Беба Мушицки из МЗ Ђурђево.

У родном Ђурђеву је био Бата, колеге су га звале Камени, али ће га највише људи памтити по надимку Временко. Новинарска вештина и шарм донели су му титулу најпопуларнијег Југословена после Тита.

"Он је имао ту моћ да му људи верују, да му се људи отварају, да га људи поштују. Био је велики, а био је једноставан у животу, био је обичан човек. Њему та слава ништа није значила", објашњава Ђура Мрђа, колега из РТС-а.

Лекар Светислав Аврамов такође се опростио од Каменка Катића.

"Наша дружења су била таква да смо учили од тебе, слушали, јер си ти био пун искричавих ствари и пун искуства које си као новинар широм наше земље стекао", навео је Аврамов. 

Каменко Катић давно је рекао да га сензационалистичке вести и тражење рупе на саксији никада нису занимали.

"Одувек су ме интересовали обични и маргинални ликови, њихови животи, судбине. Трудио сам се да забележим свакодневни живот и све оно што он носи. Свако од нас има неку причу, свако има своју тајну и велика је вештина наћи прави кључ и особу отворити на прави начин. И сада када сам у пензији, кренем у шетњу, сретнем рибаре и пожелим да снимим репортажу о лову сома на бућку", говорио је Катић. 

Каменко Катић је преминуо у суботу, 31. марта у 83. години, а комеморација ће бити одржана у среду, у 12 сати у РТС-у.

Рођен је 1935. у селу Ђурђеву код Новог Сада. Похађао је Реалну гимназију у Новом Саду, али је завршио ветеринарску школу у Шапцу и затим радио као ветеринар. Студирао је кратко ветерину и агрономију, на Педагошкој академији историју и географију, а дипломирао на Филозофском факултету, на групи за етнологију.

За време студија почео је да ради у Радио Титограду као спикер, а потом и као спикер Радио Сарајева. Био је и први спикер тек основане сарајевске телевизије.

Првог јануара 1962. прелази у Телевизију Београд. Седамнаест година припремао је временску прогнозу, а онда прелази у Документарни програм, где је као аутор, водитељ и уредник урадио више од 300 репортажа. Неке од његових емисија су Узгред буди речено, Живот је живот, Салашари, Мечкари, Партизанка Славица, Светлани у знак признања, Планински месец над нашим сокаком.

Добитник је многобројних награда, између осталих и четири награде за животно дело (УНС, Савез новинара Југославије, РТС, ИНТЕРФЕР), три "Златна пастира" за сценарио и режију етнофилма у Кучеву.

За собом је оставио више од 300 репортажа о свакодневном животу.