Вукосављевић: Имамо планове, српска култура је витална

Владан Вукосављевић је, наводећи да је Матица српска једна од најважнијих институција културе и да 200 година представља "кошницу културног живота", истакао да држава то препознаје и да улаже све већа средства.

"Министарство културе пружа снажну подршку свим активностима које Матица српска обавља, јер сматрамо да у временима у којима живимо морамо да имамо своје утемељење и своје котве и ленгере", рекао је Вукосављевић.

Напоменуо је да је 2016. године за програме и активности те установе било издвојено 36 милиона динара, затим у 2017. године око 45 милиона, док је тај износ у 2018. години 55 милиона динара што, како каже, представља један од највећих финансијских искорака.

После посете председника Србије Александра Вучића Матици српској, та институција ће, додаје Вукосављевић, добити додатних 150 милиона динара за пројекте енциклопедистике и лексикографије.

Министар каже да су на састанку са представницима Матице охрабрене активности које се тичу међународне сарадње, тако да нас очекује отварање Културног центра Србије у Пекингу, али и обнављање лекторских катедри у региону.

"У том смислу смо се договорили да Матица српска и кадровски и технички и на друге начине путем литературе, публикација, стручних часописа и стручних књига помогне установљавање и обнову тих лектората", рекао је Вукосављевић.

Навео је да је постигнут највиши степен сагласности о томе да је српска култура на добром путу опоравка.

"Очекујемо да ће наши културни центри бити прилика да се афирмише и савремено стваралаштво, али и да се повећа број превода наше књижевности, литературе уопште на стране језике", закључио је министар.

"Држава ће бринути о културном наслеђу на КиМ"

Министар културе и информисања изјавио је да ће држава водити рачуна о културном наслеђу на Косову и Метохији и да ће помоћи очувању језгра нашег идентитета. 

Владан Вукосављевић је после обиласка Матице српске у Новом Саду подсетио да на територији КиМ има преко 1.300 цркава и манастира.

На питање новинара о ситуацији на Косову и Метохији, Вукосављевић, коме недавно није дозовљено да уђе на КиМ, рекао је да делегација министарства тада није имала "физичке" проблеме, али је потврдио да им је било онемогућен улазак.

"Видели сте куда је тај став такозваних приштинских власти одвео, реч је о једној врло нестабилној ситуацији. То за нас јесте била тактичка ад хок препрека. Без обзира како се они буду понашали, држава ће апсолутно бринути о статусу свог културног наслеђа на КиМ", рекао је Вукосављевић.

Србија ће, додаје Вукосављевић, поред културног наслеђа водити рачуна и о савременим ствараоцима на тој територији.

"Сваки део медијске стратегије биће предмет дебате"

Јавна расправа о медијској стратегији требало би да почне за десет до 15 дана, изјавио је министар културе и информисања Владан Вукосављевић у Новом Саду и додао да ће она бити представљена у свим већим центрима у Србији.

У стратегији, као типу документа, се не говори о партикуларним решењима, већ се, каже Вукосављевић, стварају предуслови и опредељења да се кроз евентуалне измене закона или доношењем нових закона, уредби или прописа неке ствари регулишу и када је реч о Танјугу, али и о другим стварима.

"Стратегије не решавају таква питања, већ изражавају неко начелно опредељење друштва, у овом случају државе, како да се у медијској сфери поступа, на бази којих принципа и путем којих алата", рекао је министар одговарајући на питање шта је решење за Танјуг и регионалне сервисе.

Јавна расправа која ће бити одржана у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу и биће прилика да се о свим решењима разговара јасно, гласно и стручно, додао је министар.

"Сигуран сам да ће сваки део медијске стратегије, односно нацрта тог документа, бити доступан јавности, биће предмет дебате, разговора, можда неких конструктивних предлога, критика, али у сваком случају јавне расправе томе служе", истакао је Вукосављевић.