Трибина о нацрту закона о слободном приступу информацијама

Иван Бошњак је, у уводном обраћању на округлом столу у оквиру јавне расправе о нацрту закона о изменама и допунама закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, подсетио да се Србија обавезала и поглављем 23 у преговорима са ЕУ на измене и допуне тог закона, те да је у ранијем периоду тај закон био представљен као један од најбољих таквих законских решења у свету.

"Пред нама је тежак задатак – да нешто што је најбоље додатно унапредимо", додао је Бошњак.

Указао је да се током година примене закона и рада повереника показало као потреба да се унапреди и одговорност и обухват субјеката који су део циља, а према којима је уперен овај закон, као и да се са друге стране сваки субјекат препозна и узме свој део одговорности.

"Сходно високо постављеним критеријумима у овој области, утврђивање циљева које ове измене и допуне закона треба да достигну, нису биле изједначене само у Акционом плану за преговарачко поглавље 23 и потребама које је показала пракса повереника, већ и потребама јавног и цивилног сектора", навео је Бошњак.

Према његовим речима, један од најбитнијих циљева који су већ истакнути је проширивање лица на које се закон примењује, а у складу са тим и пропорционално смањење великог броја захтева за приступ информацијама од јавног значаја.

Додао је и да је захтев за принципом транспарентности већ сада у Србији додатно високо фокусиран, те да је пажња посвећена и увођењу и унапређењу оних института који су нужни са становишта развоја људских права, имплементације међународних стандарда и праксе већине емаља ЕУ у овој области.

Навео је да је посебна пажња посвећена и остваривању права јавности да зна, те да ће законом бити унапређена тајност података, односно заштита података личности, општи управни поступак и многи други прописи.

Закон је донет 2004. године, а од тада је у више наврата унапређиван кроз измене и допуне и то 2007, 2009. и 2010. године.

На нацрту о изменама и допунама закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја радили су чланови радне групе коју су чинили представници МДУЛС – Сектор за људска и мањинска права, Сектор за развој добре управе и Управни инспекторат, Министарства финансија, Министарства правде, Републичког секретаријата за јавне политике и Народне скупштине.

Полазне основе за израду нацрта биле су повереников предлог закона из 2012. године и анализа СИГМА из 2016. године, а до сада су одржане јавне онлајн консултације на којима је прикупљено преко 100 сугестија и предлога грађана, ОЦД, "Телекома" и Агенције за борбу против корупције.

Према годишњем плану рада Владе за 2018. годину за усвајање закона је одређен други квартал текуће године.