Срби из иностранства траже обештећење за одузета предузећа

У Србији их има око 170 и у највећем броју случајева су одузимана, јер приватним власницима није било дозвољено да поседују предузећа као што су електране, објаснио је за Танјуг директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Прецизира да је закон предвидео да се та имовине не враћа, јер највећи део тих предузећа је угашен, а у један део је у међувремену улагано, па ће подносиоци захтева бити обештећени у новцу преко обвезница, као и сва остала имовина која не може да се врати у натури.

"Требало би подвући да се најчешће ради о нашим грађанима који живе у иностранству, и у међувремену су добили држављанство тих земаља, а не о људима који на пример имају само америчко држављанство, и који су уговорима раније обештећени", рекао је директор Агенције за реституцију.

Истиче да су држављани свих 29 земаља са којима је Србија закључила споразум о обештећењу, исто третирани када је обештећење у питању.

Како је додао, прве обвезнице, чији је рок доспећа 12 година од тренутка када је решење донето, требало би да стигну до децембра, након чега измене закона неће бити могуће.

Додаје да је, с обзиром на то да је случај са предузећима врло специфичан, најпре било потребно проценити њихову вредност на основу биланса потраживања и дуговања, што је, тврди, било тешко али је урађено.

Наводи да се изменама закона настоји да се макар у једном делу где постоји могућност нека предузећа подмире имовином.

"Бившим власницима имовине до 500.000 евра"

Секулић је додао да очекује да ће, најкасније до децембра ове године, бити утврђени коефицијенти на основу којих ће се израчунати висина обештећења, имајући у виду да је већ предвиђено да се из буџета може издвојити максимално две милијарде евра за реституцију.

"Ми смо, заједно са Пореском управом, проценили да је вредност имовине која не може бити враћена у натури 13,6 милијарди евра. Србија нема услове да исплати више од две милијарде, али су нека фина усаглашавања закона у складу са европским стандардима могућа", рекао је Секуловић.

"Максимални износ који бивши власник може да добије је 500.000 евра", подсећа директор Агенције за реституцију уз објашњење да је такво законско решење било мотивисано утврђивањем тачне вредности предузећа и максималног износа који ће бити обештећен.

Упитан да ли ће, према његовом мишљењу, наведене измене закона о обештећењу власницима предузећа бити усвојене, Секулић је рекао да није сигуран, пре свега јер је реституција процес у којем, како каже, држава води рачуна о макроекономској стабилности, те је важно проценити да ли је у стању то да уради.

"Досадашњи процес текао је тако да није угрожавао државу у економском нити било ком другом смислу. Али када се разматрају измене закона води се рачуна о томе да се не створи домино ефекат који би наметнуо нове обавезе за државу. Свакако одлука ће бити донета у интересу свих грађана", тврди директор Агенције за реституцију.

Према последњим подацима Агенције за реституцију, највећи број враћених објеката је на територији Београда, тачније општине Стари град, где је бившим власницима и законским наследницима враћено 1.322 објекта.

Затим следе Врачар са 727 објеката, Нови Сад са 437 и општина Звездара са 374.