Хоће ли се у Србији градити постројења за третман опасног отпада
У Србији се годишње произведе око 80.000 тона опасног отпада, више од 11 килограма по становнику. Према закону мора да се збрине на еколошки прихватљив начин, али се преради или извезе свега десет одсто. Више покушаја да се изграде постројења за прераду је пропало. Најновији случај је у Руми, где су грађани покренули петицију против постројења за третман медицинског отпада.
Иако су била обезбеђена средства ЕУ, због противљења грађана пропали су покушаји да се постројења изграде у Крагујевцу, Шапцу, Ћићевцу, а опасан отпад, кога је све више, завршава свуда – на комуналним депонијама, закопан у њивама, у кругу напуштених фабрика.
Петицију против постројења за третман медицинског отпада у Руми потписало је више хиљада грађана.
"Наравно да је опасно, да није, ишли бисмо у веће градове. Тамо иду они лекови што им је прошао рок и то испарава у ваздух и то је штетно за људе", кажу грађани.
Неки од верују да постоји технологија која омогућава да се отпад збрињава на безбедан и законски одговарајући начин.
Смиљана Колунџић, организатор протеста у Руми, каже да је Србија препуна прљаве индустрије.
"Не улазећи у то колико је опасан или не процес саме стерилизације и млевења тог токсичног отпада, сматрамо да је опасан транспорт кроз Руму", рекла је Колунџићева.
Инвеститор планира технологију на принципу стерилизације, а отпад се потом меље и одвози на санитарне депоније.
"Овде се не добија финални производ, него се искључиво ради третман, другим речима, нешто што је претходно било инфективно чини се неактивним и постиже се стерилизација тј. убијање патогених организама на 99,99 посто и на тај начин добијате стерилан производ. Из нашег постројења ће излазити отпад који је чистији од било каквог комуналног отпада", објашњава инвеститор Никола Синобад из "Синофарма".
Надлежни у Општини подржавају пројекат.
"Постоји низ прописа који се морају испунити да би се дозвола добила. Ту је, пре свега, Закон о управљању отпадом, Правилник о управљању медицинским отпадом, Студија утицаја на животну средину", указује Душан Љубишић, начелник Општинске управе Руме.
У Србији се годишње произведе више око 15.000 тона медицинског инфективног отпада, а на законом прописан начин третира се тек пет одсто.
"Морамо да подржимо овакве инвестиције. Такве инвестиције, поред тога што ће нам обезбедити чисту и здраву животну средину, умањити опасност да се затрујемо, изазовемо неке опасне болести, оне ће отворити и нова радна места", рекао је Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.
Препорука Базелске конвенције УН је да од 2020. године свака земља преузме одговорност за свој отпад.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар