Хоће ли се у Србији градити постројења за третман опасног отпада

Иако су била обезбеђена средства ЕУ, због противљења грађана пропали су покушаји да се постројења изграде у Крагујевцу, Шапцу, Ћићевцу, а опасан отпад, кога је све више, завршава свуда – на комуналним депонијама, закопан у њивама, у кругу напуштених фабрика.

Петицију против постројења за третман медицинског отпада у Руми потписало је више хиљада грађана.

"Наравно да је опасно, да није, ишли бисмо у веће градове. Тамо иду они лекови што им је прошао рок и то испарава у ваздух и то је штетно за људе", кажу грађани.

Неки од верују да постоји технологија која омогућава да се отпад збрињава на безбедан и законски одговарајући начин.

Смиљана Колунџић, организатор протеста у Руми, каже да је Србија препуна прљаве индустрије.

"Не улазећи у то колико је опасан или не процес саме стерилизације и млевења тог токсичног отпада, сматрамо да је опасан транспорт кроз Руму", рекла је Колунџићева.

Инвеститор планира технологију на принципу стерилизације, а отпад се потом меље и одвози на санитарне депоније. 

"Овде се не добија финални производ, него се искључиво ради третман, другим речима, нешто што је претходно било инфективно чини се неактивним и постиже се стерилизација тј. убијање патогених организама на 99,99 посто и на тај начин добијате стерилан производ. Из нашег постројења ће излазити отпад који је чистији од било каквог комуналног отпада", објашњава инвеститор Никола Синобад из "Синофарма".

Надлежни у Општини подржавају пројекат.

"Постоји низ прописа који се морају испунити да би се дозвола добила. Ту је, пре свега, Закон о управљању отпадом, Правилник о управљању медицинским отпадом, Студија утицаја на животну средину", указује Душан Љубишић, начелник Општинске управе Руме.

У Србији се годишње произведе више око 15.000 тона медицинског инфективног отпада, а на законом прописан начин третира се тек пет одсто.

"Морамо да подржимо овакве инвестиције. Такве инвестиције, поред тога што ће нам обезбедити чисту и здраву животну средину, умањити опасност да се затрујемо, изазовемо неке опасне болести, оне ће отворити и нова радна места", рекао је Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Препорука Базелске конвенције УН је да од 2020. године свака земља преузме одговорност за свој отпад.