Примедбе АКС на радни текст уставних амандмана

"Средњи пут који смо ми изабрали, независно од других струковних удружења и владе је специфичан јер имамо посебну врсту одговорности да заступамо и интересе адвокатуре као професије и интересе грађана", истакао је Виктор Гостиљац.

Према његовим речима, адвокатура је задовољна што је успела да одбрани уставно-правни положај адвокатуре као уставне категорије, с обзиром на то да је у процесу доношења ових уставних амандамана било говора да ће доћи до избацивања адвокатуре из Устава што би за њу било неприхватљиво.

"Том чињеницом могу да буду задовољни и грађани јер им се тиме не гарантује само добијање правне поноћи, већ и право на добијање квалитетне правне помоћи коју им може пружити само адвокатура", нагласио је председник Адвокатске коморе Србије, на конференцији за новинаре на којој су представљени коментари и примедбе АКС на Радни текст уставних амандмана.

Наводи да адвокатура није задовољна што је предложеним уставним амадманима дошло до избацивања њеног представника из Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ).

"АКС сматра да адвокатура треба да буде део тих тела, али да њен представник не треба да буде биран као до сада у Народној скупштини, већ да адвокатура треба да има право да сама изабере свог представника у Високом савету судства и Државном већу тужилаца", напоменуо је Гостиљац.

"Напредовање судија и тужилаца уредити правилима"

Председник Адвокатске коморе Београд Југослав Тинтор наводи да је добро што су из састава Високог савета судства и Државног већа тужилаца искључени представници законодавне и извршне власти.

"Када је у питању састав Високог савета судства и Државног већа тужилаца, адвокатура сматра да је добро што су из њиховог састава искључени представници законодавне и извршне власти, али сматра да већину чланова у тим телима треба да имају представници судија и тужилаца које су изабрале њихове колеге", рекао је Тинтор.

Како је додао, оно што разликује став адвокатуре у овим уставним реформама и од представника струковних удружења судија тужилаца, невладиног сектора и од представника владе јесте уређење првог избора судија и тужилаца.

"Стојимо на становишту да приликом првог избора на судијску и тужилачку функцију избор може да изврши само Народна скупштина која представља израз суверености народа у чије име суд изриче пресуду", нагласио је Тинтор.

Наводи да напредовање судија и тужилаца треба да буде уређено јасним правилима и упоредивим критеријумима.

"Након избора у Народној скупштини, каријерно напредовање судија и тужилаца треба да зависи само од Високог савета судства и Државног већа тужилаца и да буде уређено јасним правилима и упоредивим критеријумима тако да постоји одређена извесност у очекивањима носилаца правосудних фуњкција", нагласио је Тинтор.

Поред тога што што је адвокатура задржала положај у делу Устава који регулише људска и мањинска права, та професија сматра да јој је место и у делу Устава који се односи на правосуђе и да би Устав требало да предвиди одредбу која гласи: "адвокатура као део правосуђа је самостална и независна служба пружања правне помоћи која се уређује законом".

"Не постоји правосуђе без адвокатуре"

"Без пружања грађанима стручне правне помоћи – грађани остају без заштите пред судовима и тужилаштвима. Правосуђе без адвокатуре не постоји", указао је адвокат Владимир Бељански.

Истиче да се адвокатура залаже за независност судства јер се, како је појаснио, без независног судства адвокатура своди на незаконите и непредвиђене радње.

"Адвокатуа није мешетарење, бављење корупцијом и није трговина утицањем већ примена права, наших знања и вештина које смо стицали годинама кроз овај посао. Независно судство је од огромног значаја, а тога не може бити ако ми нисмо предвиђени као део правосуђа", навео је Бељански.

АКС је у својим коментарима на Радни текст уставних амандмана истакла и примедбу на предлог да се избор судија и тужилаца може извршити само ако је кандидат завршио посебну обуку у правосуђу.

Такво решење би, како сматра адвокатура, онемогућило приступ правосудним функцијама за адвокате и друге правосудне професије.

Адвокатура се такође залаже за уједначавање судске праксе и предлаже да се успоставе механизми који би обезбедили спровођење начела по коме судови у једнаким случајевима доносе једнаке одлуке.

"Једнако поступање у једнаким случајевима је нешто што адвокатура с правом очекује и апострофинамо питање уједначавања судске праксе као 'рак рану' српског правосуђа протеклих деценија. За то питање није нашла решење ниједна реформа", рекао је Тинтор указујући на незадовољство грађана неједнаким поступањем судова.