Омбудсман: Највише жалби због повреде економско-имовинских права

Заштитнику грађана се прошле године обратило више од 12.000 грађана и примљено је више од 4.000 притужби у којима су грађани указивали на повреду својих права.

"Заштитник грађана упутио је укупно 799 препорука, а у 90 одсто случајева, органи управе поступили су по њима", стоји у Редовном годишњем извештају заштитника грађана за 2017. годину, који је у четвртак достављен Народној скупштини.

Како се наводи у саопштењу, најчешће притужбе грађана у извештајном периоду односиле су се на повреде економско-имовинских и социјално-културних права, док се чак трећина свих обраћања односила на повреде начела и принципа добре управе.

Прецизира се да у својим притужбама грађани говоре о егзистенцијалним проблемима и незапослености, али и неефикасној државној управи која "ћути" када треба да поступи у корист грађана.

"Заштитник грађана оценио је у годишњем извештају да је у току 2017. године у Србији настављено унапређење заштите права лица лишених слободе, примене полицијских овлашћења, као и спречавања тортуре и других облика злостављања", наводи се у саопштењу из његовог кабинета.

"Смањен прилив миграната" 

Заштитник је констатовао лошије стање када су у питању сиромашни слојеви друштва, насиље над женама и децом, ЛГБТ популација, националне мањине, али је истакао да у Републици Србији не постоји тортура "као организована и подстицана појава од стране државних органа".

Скренуо је пажњу на "материјалне услове и поједина поступања надлежних органа према лицима лишеним слободе", што је, како сматра, резултат недостатака у систему и неусаглашеност са важећим стандардима.

Као позитивно је навео то што је током 2017. године значајно смањен прилив миграната и продужен период њиховог задржавања у Србији, као и то што су отворена још три прихватна центра, а у многима капацитети проширени и омогућен смештај у чврстим објектима.

У области права детета, Заштитиник је навео да забрињава повећана стопа сиромаштва коме су посебно изложена деца, као и свеприсутно насиље у школама.

Он је оценио да економске мере штедње посебно погађају одређене осетљиве категорије становништва, као што су породице које се брину о тешко болесном или детету са сметњама у развоју или инвалидитетом.

"Распрострањено насиље над женама и децом"

У саопштењу се даље наводи да је насиље над женама и децом и даље изузетно распрострањено, те да надлежни органи и службе не примењују делотворно и благовремено постојеће прописе и стандарде рада.

"Изостаје координисана мултидисциплинарна сарадња и размена информација између надлежних органа у обезбеђивању адекватне заштите жртвама насиља", навео је заштитник грађана.

Оценио је да је и даље низак проценат запошљавања особа са инвалидитетом упркос законском оквиру и субвенцијама надлежних органа да послодавце стимулишу у запошљавању једне од најрањивијих група у друштву.

Према његовим наводима, током 2017. године није дошло до интеграције припадника националних мањина у друштво у целини, у складу са потребама, интересима и могућностима.

"Рокови за унапређење правних прописа предвиђених Акционим планом за остваривање права националних мањина су прекорачени, што доводи до одлагања и остваривања других мера и активности предвиђених овим планом", навео је заштитник грађана.

Наводи да није приметно пуно остваривање права ЛГБТИ популације.

"У области ЛГБТИ популације и даље није приметно пуно остваривање права ове рањиве групе у области образовања, запошљавања, здравства, социјалне заштите, правног уређења животних заједница и правних последица прилагођавања (промене) пола и родног идентитета, као и заштите њиховог физичког и психичког идентитета", навео је заштиник грађана. 

"Присутне претње, насиље и застрашивање новинара"

Такође је приметио да су "претње, насиље и застрашивање новинара кључне теме које и даље веома забрињавају представнике медија и јавност".

Како је навео, према подацима новинских удружења, у Србији су у току 2017. године забележена 92 напада на новинаре.

Тим поводом заштитник грађана подсетио је да је у јавним обраћањима више пута упозорио јавност на повреду права у области медијских слобода и слободе изражавања и тражио да се починиоци претњи, насиља и застрашивања новинара приведу правди.