За што боље треће доба – у припреми мере за активно старење

Пензионерски дани Милке Игњатовић потпуно су испуњени – води кутак за квалитетно старење, телефоном позива старије суграђане да провери како су и да ли им нешто треба, а као волонтер крагујевачког Црвеног крста носи намирнице болеснима и немоћнима.

"Наилазимо на терену и на старе, и болесне и немоћне и усамљене и ми у неку руку то прихватамо, као ето тако, да ћемо се можда и ми наћи у некој таквој ситуацији. Ако неко не помогне и ако друштво не реагује на то, није то у реду. Грех је према тим старима не учинити нешто јер већ смо на извору информација да тешко живе", каже Милка Игњатовић.

Одлазак у пензију не значи и крај живота. Знање, стручност и искуство годинама стицано на радном месту може да буде и те како корисно и по одласку у пензију.

"Многи људи су сјајни столари и после 60, 65 година и ако чак не могу онако прецизно урадити нешто у столарском занату могу бити добри инструктори младим људима. Баке су незамењиве у кулинарству, бризи о деци. Старе особе су врло мотивисане да што већи број младих људи ради, јер пуњење фондова за пензионо осигурање иде кроз повећање броја запослених младих људи. Тако да их могу замењивати у одређеним породичним обавезама", каже министарка без портфеља задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић.

Надежда Сатарић из Удружења "Амити-снага пријатељства" каже да их треба подстицати, мотивисати и наравно стимулисати.

"Неко данас оде и обиђе пет до 10 непокретних или теже покретних старијих од себе да им однесе лек и да прича са њим, и итекако би му онда значило када би му неко онда дао бесплатну карту да оде до града, ако је у сеоској средини, да не плати превоз", каже Старићева.

За разлику од оних који раде јер желе да буду корисни, други раде из нужде јер од пензије понекад издржавају и своју децу и њихове породице.

"Раде или као ноћни чувари, или као продавци сладоледа, или их видите на пијацама. А, на пољопривреди у сеоским срединама ту он мора да ради док може да иде, јер најчешће и нема пензију и јер, и ако је има она је десетак хиљада пољопривредна – од тога се живети не може", објашњава Надежда Сатарић.

У зависности од тога да ли живе у селу или у граду, локалне самоуправе прилагођаваће програме помоћи и подршке за старе.

"Јединице локалне самоуправе пре свега морају упознати структуру старијих суграђана и направити програме за активна старења и видети како се збрињавају они који нису у сопственим породицама и већ су кандидати за дом. Немамо довољно домова, те се приватно- јавно партнерство и други облици организације и бриге о старима предвиђају стратегијом", каже Славица Ђукић Дејановић.

Посебне мере предвиђене су за старе који због болести не могу да се старају о себи. Стратегија за подстицај рађања чека зелено светло Владе а конкретни задаци и мере наћи ће се у акционом плану.