Иницијатива за споменик и улицу Милошевићу у Београду

Представници Иницијативног одбора и удружења предали су ту иницијативу на писарници Скупштине града, а за Комисију за споменике и називе улица и тргова.

Након тога предали су текст иницијативе и у згради Председништва, јер, кажу, желе да председник Србије буде обавештен о томе.

Подршку иницијативи потписом је пружио почасни председник СПС-а и посланик Милутин Мркоњић, а подршку је дао и некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић.

Чланица Иницијативног одбора Јована Димитријевић рекла је да су "круцијалне историјске чињенице које Милошевићу нико не може оспорити" Дејтонски споразум, Резолуција 1244 и "херојска одбрана Србије, српског народа и њега самог пред Хашким трибуналом".

"Милошевић је био херој свог времена, бранитељ државе под НАТО бомбама и бранитељ земље у најтежим временима. Морална обавеза грађана према невином човеку и борцу за српство је подизање споменика", рекла је Димитријевићева, која је и потпредседница Градског одбора СПС-а Пожревац.

Председник УО Удружења "Слобода" Слободан Лазаревић навео је да се иницијативом враћа дуг српског народа према бившем председнику и додао да "нико у свету неће поштовати Србију и српски народ док год буде владало уверење да су га Срби продали".

"Грађани Србије ће дизањем споменика то и доказати – да су то урадиле гарнитуре које су из тога извлачиле неке поене пред целим светом", рекао је Лазаревић.

"Ушао је у рат да одбрани земљу" 

Накадашњи министар и председник Београдског форума за свет равнправних Живадин Јовановић навео је да је Милошевић без сумње један од највећих државника модерне Србије, "човек широког образовања, који је познавао интересе и природу српског народа, уважавао интересе других и тражио равноправност за српски народ у свим условима".

"Он је бранио земљу од НАТО-а, није ишао у рат да победи НАТО, већ да одбрани земљу и свој народ", рекао је Јовановић.

Милошевић је умро 11. марта 2006. године у ћелији Хашког трибунала.

Био је једна од кључних личности током ратова у бившој Југославији у периоду 1991–1995. и током рата на Косову и Метохији 1998–1999. године, а многи му пребацују да је делимично одговоран за ратове и многе догађаје током сукоба, на штету Србије.

Током сукоба на Косову, Међународни кривични суд за бившу Југославију подигао је, маја 1999. године, оптужницу против Милошевића за злочине против човечности.

Оптужбе за кршење обичаја рата и Женевске конвенције у Хрватској и Босни и Херцеговини и за геноцид у Босни и Херцеговини додате су годину и по дана касније.

Након демонстрација 5. октобра 2000. године због спорних председничких избора у септембру те године, признао је пораз, ухапшен је 1. априла 2001. године, а 28. јуна, на Видовдан те године, изручен Хашком трибуналу.

На суђењу Милошевић се сам бранио.