Шапчанке које су ушле у историју
Некада када су жене углавном обављале само кућне послове и рађале децу, неке од њих ишле су испред свог времена и својом храброшћу, упорношћу, знањем и радом, обележиле године у којима су живеле. 188 биографија Шапчанки по рођењу, школовању, хуманости, писаној речи, објавила је у својој књизи новинарка у пензији Живана Војиновић.
Супруга попа Луке Лазаревића, Карађорђевог војводе, најстарија је Шапчанка у књизи. Многе од њих мењале су и свет и схватања.
"Ана Обреновић је прва међу онима које су унеле новину у живот Српкиња. Одшкринула је врата женске писмености, добила је домаће учитеље и за музику и за клавир, научила је да свира клавир и гитару, али и да говори француски, мађарски. Објавила је и прву књигу превода са немачког", каже ауторка књиге "Шапчанке" Живана Војиновић.
Драга Љочић била је прва жена лекар у Србији – докторка са чином поручника, борац за равноправност полова, херој у рату и животу. Исидора Секулић, прва жена академик, из града на обали Саве, на велика врата ушла је у српску књижевност.
"Споменула бих песникињу Јелу Спиридоновић Савић која је била врло хваљена од критике, осуђена од комуниста али и заборављена од Шапчана", напомиње директорка Библиотеке шабачке Јелена Подгорац Јовановић.
У ратовима су носиле пушке, неговале рањенике, брисале разлике и за слободу давале године и животе.
"Бројне су Шапчанке које су се укључиле у ратне операције у Првом светском рату за које је француски новинар Анри Барби рекао да су задивиле читав свет и да су праве хероине и да није било ниједног француског официра који не би пред ноге тих јунакиња свој мач положио из најдубљег поштовања", објашњава Војиновићева.
У граду на обали Саве школовала се и Милева Марић, супруга Алберта Ајнштајна док је Христина Топузовић, како је записано у књизи, стајала увек испред и иза Милутина Миланковића.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар