Збрињавање отпада по систему "загађивач плаћа"
Од када је у Србији уведена еколошка такса по систему "загађивач плаћа" како би се финансирало збрињавање отпада, број оних који је плаћају је из године у годину све већи. Све компаније које увозе или генеришу отпад у производњи дужне су да достављају извештаје Агенцији за заштиту животне средине, на основу чега плаћају еколошку таксу, како би се финансирало збрињавање отпада.
Онима који избегавају плаћање таксе следе прекршајне и кривичне пријаве, а за оне који се не сналазе најбоље, Агенција је организовала обуку о извештавању о отпаду.
Националном регистру извора загађивања прошле године достављено је 23.000 извештаја, 8.000 више него пре три године.
Лазар Станојевић из "Парка" у Београду каже да је свакако то неки трошак али да у њиховом пословању не представља тако значајну ставку која би их спречила да дају коректне извештаје.
"Добили смо опомену из наше инспекције, односно републичке инспекције за пријављивање за 2017. годину. Ја сам дошла због тога да мало појаснимо, јер смо се обратили министарству да нам разјасни зашта се ми то теретимо", рекла је Љиљана Бошковић из "Пештан Буковик".
Агенција је покренула око 6.000 прекршајних пријава, а у сарадњи са МУП-ом око 200 кривичних пријава против предузећа која не испуњавају законске обавезе достављања података.
"Оно што је пракса показала је да када се компанији запрети прекршајном пријавом она одмах након тога поднесе извештај. Поред тога постоје компније које напросто достављају лажне податке и они се процесуирају безбедносним органима који подносе кривичне пријаве", каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.
Док је 2011. наплаћено само три милијарде динара, од еколошке таксе је прошле године у државни буџет ушло 10 милијарди динара. Међутим, само пола тог новца је издвојено за заштиту животне средине, а петина за накнаде за рециклажу.
"Шта се ради са отпадом, то је суштинско питање. У овом тренутку ми немамо јасно селектоване податке о томе колика је укупна количина отпада што показују и задњи инциденти", каже Мирослав Лутовац из Привредне коморе Србије.
Процењује се да у Србији сваке године створи око 100.000 тона само електронског и електричног отпада. Од тога се рециклира свега трећина, док остатак завршава на депонијама и у природи.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар