Милојевић: Медијацијом решавати споворе државе и грађана

У истом периоду, судови су како је навео, решили 495.708 старих предмета (старијих од две године рачунајући од дана предаје иницијалног акта), рекао је Милојевић на конференцији за новинаре у ВКС где је представио годишњи извештај о раду судова.

Према његовим речима, у судском систему у последње две године примљено је 1.3 милиона нових предмета више од очекиваног што је оптеретило судски систем и утицало да број нерешених предмета буде нешто виши, иако је како је истакао, укупан број нерешених предмета знатно смањен од 2012. године - за 1.247.314.

Указујући да је на сајту ВКС објављен детаљан извештај о раду свих судова у Србји, Милојевић је указао на системски проблем који се јавља када се промени закон и донесе нова системска решења, а грађани поднесу тужбе с обизром на ново право.

"Има хиљаде и хиљаде тужби које су судовима у Србији стигле у новембру и децембру због дискриминације, а која се тиче 2000. или 2001. година када је донет закључак владе да се појединим општинама да одређена помоћ. То је после прешло у дневнице за ратне резервисте а сада грађани који нису били у истој позицији туже за дискриминацију јер имају на то право", указао је Милојевић.

Подсећајући и да је својевремено подношено на хиљаде тужби поводом спорова грађана и Националне службе за запошљавање, Милојевић је оценио да системска решења утичу на ажурност судова.

"Овде би било најбоље решење да држава Србија не може бити тужена нити да она тужи него да се то реши медијацијом. Било је неких сличних решења али ту није било успеха. Када би се створила та воља да држава не сме бити тужена и да не сме да тужи мислим да би били бољи резултати, грађани би били задовољнији а приступ правди би био бржи", оценио је Милојевић.

Навео је такође да су судови као и судије у Србији и даље неједнако оптерећене, као и да је неприхватљива оцена која се повремено чује да судије у Србији нису обучене и да не знају европске стандарде.

Упитан за судије са Косова и Метохије Милојевић је указао да они, у складу са Бриселским споразумом више нису у судском систему Србије.

"Свима је престала судска фунцкија и нико више не прима плату у Србији", рекао је Милојевић одговарајући на новинарско питање.

"Не оптуживати без чврстих доказа" 

Председник Врховног касационог суда изјавио је да тужилаштво не би требало да оптужује никога против кога нема квалитетне доказе како се не би дешало да суђења трају предуго, као што је то случај са такозваном "стечајне мафије", а који траје 12 година. 

"Не смемо да оптужујемо људе и изводимо их пред суд без чврстих доказа. Када је неко оптужен и доведен пред суд, читав низ његових права је суспендован почев од одузимања пасоша, имовине...а да не говоримо о томе шта ће се о њему горити...", напоменуо је Милојевић, упитан за проблем дугог трајања судских поступака. 

Када поступак траје 12 година, како је указао, то значи да суд 12 година практично спроводи истрагу.

"Сада је један део застарео, неки су ослобођени али 12 година је заиста дуг период, поготово у кривичној материји", навео је председник ВКС који је и председник Високог савета судства.

Он се нада да ће нови Закон о организацији државних органа за борбу против корупције који је почео да се примејује прошле седмице, односно "ударне групе" које закон предвиђа, прибавити више доказа, "јер не може суд да води истрагу 12 година", већ да води рачуна о "једнакости оружја" и да одлучује на основу доказа.

Упитан на коме лежи одговорност за дуго трајање поступака, Милојевић је навео је то тешко определити, напомињући да "без одговорности нема ни независности судства".

"Ту се враћамо на квадратуру круга, па ако нећемо ништа да урадимо оформимо скупштинску комисију", закључио је Милојевић.

Он је напоменуо да је старији предмет у Србији покренут тужбом од 27. децембра 1978. године.