Оштећени због погрешно уписаног држављанства, траже усвајање амандмана

Срби пореклом из Хрватске рођени у Србији до 1991. године због погрешно уписаног држављанства не могу да остваре своја права у тој земљи, а пре свега право на држављанство.

"Измена Закона омогућила би да неколико хиљада људи задржи држављанство Србије, и истовремено оствари своје право на држављанство Хрватске које им припада по пореклу. Ова измена не кошта ништа државу Србију, а решила би реалне проблеме њених грађана", наведено је у саопштењу.

Саво Манојловић, председник УЗУЗ-а истиче да ове недеље почиње седница Скупштине на којој ће се гласати о изменама Закона о држављанству, па је, како је нагласио, важно да се амандман званично предложи и изгласа у парламенту како би се омогућило остваривање права великог броја грађана.

Манојловић објашњава да су суграђани који су поред југословенског имали и тзв. држављанство поједине републике, после распада СФРЈ аутоматски постали држављани тих република.

Рецимо, људима који су у Србији рођени до 1991. године, а чији родитељи су имали хрватско држављанство, често је погрешно уписивано држављанство федералне јединице Србије, уместо Хрватске. Њима данас Хрватска одбија да призна право на држављанство, док из Србије не донесу валидан документ да су били држављани федералне јединице Хрватске.

Србија то одбија да учини, јер би то значило да се губи основ и самим тим српско држављанство, па Манојловић напомиње да би промена Закона исправила овај зачарани лавиринт бирократије.

Иницијатива за решавање овог проблема кренула је када се УЗУЗ-у обратила мајка лица с инвалидитетом рођеног 1983. у Београду, коме Хрватска не дозвољава упис у књигу држављана, иако му оба родитеља имају држављанство те земље.

У саопштењу за медије УЗУЗ наводи да је њихову иницијативу подрзао посланик у српском парламенту Миодраг Линта, који је и председник Савеза Срба у региону, а уверен је да би се предложеним амандманом решио проблем који постоји готово три деценије.

Иницијативу је подржао и Хуманитарни центар за интеграцију и толеранцију (ХЦИТ), који је извршни партнер УНХЦР-а.

За измене закона заложио се и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Како се наводи у његовом саопштењу, усвајање амандмана омогућило би им да задрже држављанство Србије, и истовремено оствари своје право на држављанство Хрватске које им припада по пореклу, а тиме и могућност да решава остале проблеме у Хрватској.