Штрбац: Решење питања несталих интерес и Хрватске и Србије

"Видео сам на састанку да су били и представници комисија за нестала лица, као и породице несталих са обе стране и понављам, овај састанак на највишем нивоу могао би да одблокира односе", рекао је Саво Штрбац за Танјуг.

Крајем августа прошле године, подсећа он, био је састанак породица несталих из целог региона у Загребу, где су били председници хрватске и српске комисије, Стјепан Сучић и Вељко Одаловић, који је напустио састанак, након што је Сучић почео причу да "све зло долази из Србије, која је агресор".

То је, истиче Штрбац, додатно блокирало рад комисија.

"Не зна се судбина још 1.811 несталих"

"Са данашњим даном, на 'Веритасовом' списку има 1.811 несталих и то су углавном Срби, или они који су живели и ратовали са Србима, који не морају бити српске националности, а од те бројке, чак 71 одсто, односно 1.293 особе су цивили, док је 28 одсто, односно 499 - жена.

С друге стране, Хрвати, како каже Штрбац, имају друге бројке и позивају се на списак несталих у Хрватској који је израдио Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК), и траже 1.945 особа.

Штрбац указује да су Хрвати "направили маневар који им иде у корист", па су рекли да су сви који су нестали 1995. године - Срби, а сви који су нестали ранијих година, посебно 1991. и 1992. - да су Хрвати.

"То није тачно и то је једна манипулација које се држе до данашњег дана", истиче Штрбац.

Манипулација је, јер, како објашњава, у времену када је изашла књига МКЦК, у њој је било 421 лице српске националности са листе" Веритаса", везаних за период пре 1995. и то је, подвлачи Штрбац 27 одсто, односно скоро трећина, тако да је немогуће да су то све Хрвати.

"Eксхумиран 1.451 посмртни остатак"

Према "Веритасовим" подацима, наводи Штрбац, од 2001. године до сада је са подручја Хрватске ексхумиран 1.451 посмртни остатак, а и Хрвати и Срби су сагласни да су све то српски посмртни остаци, док је, од те бројке, до сада идентификована 1.061 особа. 

"Значи, сада тренутно ексхумираних, а неидентификованих има 390. Ти посмртни остаци чекају или у Загребу, или су негде остали на терену, а извађене су кости за ДНК. Имамо и 305 регистрованих гробних места, која тек треба ексхумирати, Хрватска нам је дала податке за 106 места. Има појединачних, али углавном су то групне гробнице", каже Штрбац.

Хрвати су, објашњава он, у акцијама "Бљеску" и "Олуји" убијали Србе, војнике и цивиле, након чега је за њима ишла њихова комисија за санацију терена, прикупљала лешеве, сликала их у стању у каквом су их нашли, описивала обућу, одећу, личне ствари, правила протоколе, што је служило да се касније могу лакше идентификовати.

Али, нико није очекивао, истиче Штрбац, када су у Србију сукцесивно дошли ти протоколи, да ће се чекати 22 године од завршетка "Олује" да се ексхумирају сви лешеви, који су били дакле познати, није се требало трагати за гробним местима.

"Решење питања несталих у интересу и Србије и Хрватске" 

Ако би се сада идентификовало 390 ексхумираних жртава, неспорно српских и како каже Штрбац, када би се Хрвати потрудили да ексхумирају до сада регистрована гробна места, њих 305 - то је скоро половина списка несталих које Србија тражи. 

"Од тога треба кренути. Хрватска комисија организовала је прошле године ексхумацију, мислим да је било крајем марта у Шашу, на Банији, такође, на Новом гробљу у Глини ексхумирано је 49 посмртних остатака, од којих је у јуну 14 идентификовано, а то је мало", наглашава Штрбац.

Како каже, требало је бар још две-три групе по двадесетак породица да се позову на идентификацију, али је то "запело".

Али, након састанка председника Србије Александра Вучића са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић, Штрабац очекује да ускоро буде позвана група од бар 20 породица у Загреб на идентификацију, као и да почетком пролећа Хрвати ексхумирају још неколико познатих локација.

Поред групних гробница, постоје и гробови у двориштима кућа, најчешће појединачни, а постоје и места, углавном тешко приступачна, где су без икавог реда и протокола бацани посмртни остаци да се прикрије злочин и то су масовне гробнице.

"'Веритас је прикупио више локација масовних гробница које тек треба проверити, али, док Хрвати не ексхумирају све посмртне остатке на познатим местима, не смеју им се дати те информације, јер постоји бојазан да ће извршити прелоцирање", наводи Штрбац.

"Ни из једног рата нису нађени сви нестали"

"Када се највише ратовало, када су непријатељства била на врхунцу, ми смо највише и преговарали. Тада је био принцип и са једне, и са друге стране - сваки људски леш треба вратити породици, да га сахрани на цивилизован начин. По томе се и разликује човек од других живих бића. Дакле, без обзира шта је био за живота и којој војсци је припадао, његово тело припада породици. И данас се држим тог принципа", каже Штрбац.

Ипак, како подвлачи, ни из једног рата до сада нису се сви посмртни остаци, нити нестали пронашли, те да постоји податак да се из Другог светског рата бар још милион несталих тражи, тако да се, "и из овога рата, нажалост, неће сви пронаћи".