Министарство о средствима за израду нацрта закона о заштити података

Поводом информације Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у вези са трошењем средстава за израду Нацрта поменутог закона, Министарство у саопштењу прецизира да су средства обебеђена из пројеката МДТФ Светске Банке, Плац пројекат ИПА 2011, Пројекат међународна сарадња у кривичном правосуђу: Јавнотужилачка мрежа Западног Балкана - ГИЗ.

Повереник је раније данас објавио на свом сајту да је донео решење којим је наложио Министарству правде да тражиоцу информација SHARE Фондацији из Београда у року од три дана достави информације о утрошку 71.136 евра намењених за израду новог Закона о заштити података о личности, као и друге тражене информације.

Министарство правде у свом саопштењу указује да Акциони план за Поглавље 23 предвиђа доношење новог закона у области заштите података, као и да све активности предвиђене тим планом као свој саставни део садрже и буџетску компоненту, која представља пројектована, планирана, али не и стварно утрошена, материјална средства за израду или имплементацију закона.

Та средства одражавају пројектоване трошкове, који могу настати приликом израде или спровођена закона, али не и стварно настале трошкове, указало је Министарство правде.

Приликом пројектовања буџета за израду наведеног нацрта у обзир су узете плате државних службеника који ће радити на нацрту, оквиран број дана њиховог ангажовања, затим плате народних посланика и оквиран број дана њиховог ангажовања приликом скупштинске расправе, оквирни трошкови израде одређених анализа за потребе рада радне групе, итд.

Дакле, буџет представља све могуће трошкове који могу настати, али не и стварно настале.

Јер, на пример, државни службеници који раде на изради нацрта закона или народни посланици, су већ плаћени кроз своје редовне плате, које само улазе у обрачун планираних трошкова за наведени закон.

Овакав начин обрачуна планираних трошкова израђен је на основу Стандардне методологије јединичних трошкова за оквирну процену финансијских средстава, коју је Србије усвојила по препоруци Европске комисије, истиче се у саопштењу.

Нацрт закона о заштити података о личности израдила је радна група Министарства правде сачињена од представника релевантних институтиција (Министарства унутрашних послова, Безбедносно-информативе агенције, Мнистарства правде, Министарства одбране итд.), а подршку у изради текста нацрта закона дао је и правни експерт Савета Европе Грејем Сатон.

Задатак радне групе је био да изради нацрт новог закона у складу са европским стандардима, руководећи се новоусвојеним директивима ЕУ, али узимајући у обзир и модел закона који је израдио Повереник за информације од јавног значаја.

Министарство сматра да би јавност требало да буде информисана и о начину финансирања Повереникових модела закона и да ли су том приликом трошена додатна буџетска средства, имајући у виду чињеницу да институција Повереника није овлашћени предлагач тог закона, те да његови запослени не могу радити на изради модела закона током регуларног радног времена.

Такође, уколико је израда подржана са неке друге стране, чија је то подршка, у ком износу и да ли су приликом израде модела била ангажована додатна лица ван институције Повереника.

Будући да Повереник сматра да је Нацрт текста који је израдила радна група министарства испод елементарно прихватљивог нивоа и практично непримењив, иако је у његовом писању директно учествовао правни експерт Савета Европе поред правних експерата из Србије, од велике је важности да стручна и општа јавност буду упознате са правним тимом експерата Повереника.

Нацрт закона објављен је 1. децембра 2017. године чиме је уједно отворена и јавна расправа, која је трајала до 15. јануара 2018.

Унапређени текст закона прослеђен је Европској комисији на експертизу, коју ће министарство објавити и на својој интернет презентацији заједно са образложењем који су то предлози и сугестије прихваћени и зашто, као и они које нису и из ког разлога.

Министарство је указало да је један од циљева израде новог закона био усаглашавање постојећих законских решења са недавно усвојеним директивама ЕУ, које на снагу ступају у мају 2018. године.

Узимајући у обзир ту чињеницу да усвајање и почетак примене новог Закона о заштити података о личности у Србији прати временске оквире ЕУ, не можемо да говоримо о кашњењу у доношењу овог законског решења.