Да ли је боље пити чесмовачу или флаширану воду

Уједињене нације сврстале су Србију на листу 50 земаља у свету које располажу великим резервама здраве и питке воде.

Др Зорица Јовановски из Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" рекла је да је вода у Војводини лошијег квалитета, а вода у централној Србији је бољег квалитета.

"Међитим, свака вода без обзира на изворишту каквог је квалитета, одређеном прерадом се доведе до стања где сви параметри задовољавају услове правилника и подобна је за пиће", рекла је Јовановски.

Тамо где постоји водовод 96 одсто грађана пије микробилолошки исправну воду. Тек 17 одсто индивидуалних извора пијаће воде задовољава стандарде, подаци су Светске здравствене организације. Београђани за сада пију исправну воду из Саве и Дунава.

Владимир Шобот из ЈКП "Београдски водовод и канализација" каже да се канализација избацује такође у две београдске реке. 

"Београд нема фабрику за пречишћавање отпадних вода, али пре месец и по дана градоначелник је потписао уговор са кинеском корпорацијом која ће у наредних неколико година помоћи Београду да добије фабрику за пречишћавање воде у Великом Селу", истакао је Шобот.

Више од 90 одсто отпадних вода иде директно у реке и сливове што угрожава и квалитет подземних вода и воде за пиће. У Србији тренутно постоје само 44 система за прераду отпадних вода.

"Наш план је да видимо са јединицама локалних самоуправа у каквом су статусу и ти пречистачи и где су пројектне документације и да се крене са озбиљнијом изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода", каже Филип Абрамовић, државни секретар Министарства заштите животне средине.

Производимо 650 милиона литара флаширане воде годишње, иако имамо капацитете за много више. Сада користимо 30 извора, а имамо их 300. Вода је доброг квалитета, али ризик носи пластична амбалажа.

"Та вода не сме да стоји дуго изложена светлости и топлоти јер онда долази и до развоја микроорганизама и до отпуштања неких хемијских материја", каже др Јовановски. 

Највећи део пластичних флаша завршава на депонијама и у природи.

"Држава би требало да ради на томе, као у ЕУ, да уради поврат ПВЦ амбалаже да се њему да мала накнада, да му се поврати новац. Ја се надам да ће то да се деси и код нас", рекао је Димитрије Ивановић из Привредне коморе Србије.

За прераду отпадних вода Србија мора да инвестира око пет милијарди евра.