Гулић: Јасеновац не сме бити предмет спора

Сарадник Института за савремену историју Милан Гулић каже за РТС да су односи Хрватске и Србије оптерећени догађајима из прошлости, али да постоје питања око којих не би требало да буде спора и да је такво питање логора смрти Јасеновац.

Милан Гулић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је што се тиче Јасеновца "само ствар домета историјске науке колико је успела да утврди број жртава и конкретно начине на који су се убиства дешавала".

Нема сумње да је то био највећи логор на простору окупиране Југославије и један од највећих логора у окупираној Европи, каже сарадник Института за савремену историју.

Коментаришући полемику о изложби о Јасеновцу у Уједињеним нацијама, подсећа да је на крају Другог светског рата део земаља које су биле уз нацистичку Немачку прешао на страну антифашистичке коалиције.

"Таква је Бугарска, Мађарска, Румунија, Хрватска. Ту је кренуо корен окретања од онога што се несумњиво догодило у тим државама у време Другог светског рата", објашњава Гулић.

На југословенском простору су, додаје, уследиле деценије релативизације, вештачког изједначавања злочина једне, друге, треће стране и на то се надовезао сукоб деведесетих година.

"Тада је у Хрватској створена једна стереотипна прича о Србима као злочинцима који су један канцер на телу хрватског народа. Када се све то укомбинује, онда није ни чудо што се тако лако бежи од историје која није ни мало пријатна", каже Гулић.

Сагласан је са оценом Лоренса Вајнбаума, председника Светског јеврејског конгреса, који је рекао је да је изложбена поставка у Јасеновцу најочигледнији пример замагљивања историје.

Поставка је замагљивања правог карактера логора смрти у Јасеновцу, каже Гулић.

У полемику о изложби међународна заједница се није мешала, а Гулић указује да су осуде за такве ствари најчешће политичко питање - да ли је некима нешто дозвољено, а некима није.

Говорећи о пољском закону који забрањује било какво повезивање те државе и Холокауста, Гулић каже да тај закон донекле може да разуме јер у време рата Пољска држава није постојала, а њена влада је била у Лондону.

Пољаци су учествовали у антифашистичком покрету, док је Холокауст на територији Пољске починила Немачка, указује Гулић.

Ипак, сматра да је пољски закон отишао преко границе дозвољеног јер уводи деликт мишљења.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 26. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом