Колико је богат речник студената

Већ десет година на добровољној бази, студенти Филолошког факултета колегама који то желе држе на њиховим факултетима наставу страног језика по њиховом избору. Од ове године нуде и часове српског језика, јер, речник нам је све сиромашнији, а са њим се јављају и неправилне граматичке конструкције.

"Је л' и јер, требати, потенцијал глагола бити - па рецимо ми би уместо ми бисмо, ви би уместо ви бисте, то је вероватно најчешћа грешка коју студенти праве", рекла је Јована Иваниш, студент продекан Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Речник нам је све оскуднији, па су нам и идеје сиромашније, опомињу филолози. Тако су неправилне граматичке конструкције стекле право грађанства.

"Начин живљења, који је брз, који је сувише ужурбан, довео је до тога да све мање читамо, а онда и да нам речник буде сведен на неких 600 до 700 речи. А да не кажем ако бисте урадили анализу било ког медијског програма, ви бисте видели да се ту слабо више од 200 речи користи", каже проф. Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета.

Према њеним речима, синтакса је очајна и она пада заједно са вокабуларом.

Српски језик ће се нудити у форми академског изражавања како би се побољшале изражавање диопломаца београдског Универзитета, али и других. Преко наставе путем интернета, рад може да се прошири и на децу и студенте у дијаспори.

Идеја о увођењу српског језика на све факултете, макар као изборног предмета би била добра, али захтева одређена средства.

"Заиста би било занчајно да без оцењивања, рецимо, на једној добровољној и факултативној бази студенти свих факултета уче српски језик, али како - као језик своје струке", сматра професорка Марковић.

Професорски кадар постоји. А студенти ће и даље држати часове, јер то им је добра пракса. Све то ослања се на наставу коју држи око стотину студената филологије. На двадесет факултета Универзитета у Београду колеге уче страним језицима.

"Предавања су буквално за све студенте. Креће се од почетног нивоа А1, тако да и онај који никада није чуо неки језик може слободно да се прикључи предавањима. Онолико колико они могу да обезбеде учионица, толико ми често можемо да будемо предавачи", каже Јана Јовановић, координатор пројекта "Студенти за студенте".

"Много је више студената који желе енглески, немачки, норвешки, док је само као идеја остало да држимо српски на осталим факултетима", каже Јована Иваниш.

Важно је да у 21. веку будемо способни да изразимо своју мисао. Јер је овај век - век у коме је знање најважнији облик капитала.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.