Истраживачи прегледају турске архиве – шта ће се ново сазнати?

Како је изгледала Србија и српски градови у периоду од 1450. до 1700. године? Слику ће нам дати истраживачи који имају увид у документа која су из Турске стигла у Архив Србије. Од 2015. када је успостављена сарадња архива две земље у Београд је стигло више од 20.000 дигиталних снимака.

Колико је војника било у београдској или смедеревској тврђави, колико су муниције имали и како су се снабдевали – те информације ће ускоро бити доступне и истраживачима у Архиву Србије. У уступљеним документима је и обиље турских топонима.

"Белград, Туна и Белград, Белгради Унгурус, Дарулџихад – то су можда најчешће употребљивани називи за Београд, а за остале градове као што је Крушевац – Алаџа Хисар, за Шабац – Боур Делен, за Кладово – Фет ул Ислам", истиче Ениса Аломеровић Хубанић из Архива Србије.

Пописна документа су корисна и када је реч о историји личних имена, док о приватном животу не откривају много. Та документа за историчаре нису новост али јесу значајна.

"Тако бисмо стекли једну демографску слику Балкана у 16. веку и распоред насеља пре свега и гајење појединих пољопривредних култура", истиче Александар Фотић са Филозофског факултета у Београду.

Они који су одлазили у Турску нису могли лако до података јер мало историчара уме да их прочита. Реч је о османском језику, односно, мешавини турског, персијског и арапског и комбинацији писама.

"Акта која су писана са највишег нивоа власти, као што су фермани, писана су дивани писмом, то је дворско, украсно писмо, а за познавање, тумачење канцеларијских и административних докумената неопходно је познавање сијакат писма", објашњава Ениса Аломеровић Хубанић.

Извори значајни за истраживаче

Иако документи нису новооткривени, реч је о изворима који су значајни за истраживаче који умеју да их тумаче на стручан начин.

"Без извора нема историје. Општа девалвација науке и образовања је довела до тога да се стварају доктори наука који нису способни да се баве изворима, дакле нису овладали вештинама које омогућавају да тумаче документа на прави начин и да онда пишу историјска дела", рекао је Фотић.

Нова документа, сматрају историчари, неће утицати на став шире јавности. О историји као и о саставу фудбалске репрезентације у Србији, без обзира на стручност и знање, сви имају мишљење.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.