ГРЕТА: Заштитити жртве трафикинга

ГРЕТА у извештају који је данас објављен, процењује напредак од објављивања првог извештаја за Србију у јануару 2014. године поводом имплементације европске Конвенције о активностима против трговине људима и оцењује да постоји више области у којима је потребно побољшање.

Наводи се да је у периоду од 2013. до 2016. године у Србији званично идентификовано укупно 296 жртава трговине људима, од којих су већина (130) мушкарци били жртве трговине људима ради експлоатације радне снаге, а 72 жене су биле жртве трговине људима ради сексуалне експлоатације.

Међу жртвама трафикинга било је и 94-оро деце, укључујући 78 девојчица, првенствено ради сексуалне експлоатације, а праћено принудним просјачењем и присилним браком.

Већина идентификованих жртава били су држављани Србије, наводи се у извештају.

У извештају се поздравља усвајање Стратегије за превенцију и сузбијање трговине људима за период од 2017. до 2022. године, као и успостављање канцеларије за координацију активностима против трговине људима.

Наводи се да је после великог пораста броја избеглица и миграната који пролазе кроз Србију 2015. и 2016. године, у марту 2017. у Србији било око 670 до 800 деце без пратње, од којих су многи спавали на улицама у несигурним и нехигијенским условима.

ГРЕТА позива српске власти да осигурају да се деци без пратње и одвојеној деци пружи ефикасна брига, укључујући сигуран и прикладан смештај, као и да се гарантује правовремено именовање старатеља.

У извештају се још наводи да Србија и даље нема специјално склониште за жртве трговине људима.

Подсећа се да су за успостављање стандарда услуга жртава трговине људима на нивоу државе, власти недавно увеле обавезно лиценцирање органа и организација које желе да пружају услуге жртвама трговине људима.

Међутим, ГРЕТА апелује на српске власти да обезбеде специјализовану подршку и сигуран смештај жртвама трговине људима, укључујући и мушкарце, и да олакшају реинтеграцију жртава трговине људима у друштво.

ГРЕТА наводи да је и даље забринута због одсуства одредбе о периоду опоравка у српском законодавству и позива власти да осигурају да се свим претпостављеним страним жртвама трговине људима нуди такав период.

Напомињући да је само једна жртва трговине људима добила надокнаду у периоду 2014-2017, ГРЕТА апелује на српске власти да олакшају и гарантују приступ надокнади жртвама трговине људима, укључујући систематско информисање о праву тражења надокнаде и процедура које треба пратити да би се покренула државна компензација.

Наводи се да Извештај покрива ситуацију до краја новембра 2017.