Плата научника око 600 евра, опстају "на мишиће"

Научне раднике покрећу трагање за истином, нова сазнања, развој нових технологија, међународна сарадња.

Међутим, у Србији често ни за то немају могућности. Средства неопходна за истраживања држава им је прошле године, кажу, исплатила са закашњењем од чак шест месеци.

"Вама се поквари нешто, немате новца буквално да то поправите. Хоћете да саопштите неке резултате на научној конференцији, немате шансе да то урадите. Ми опстајемо, успевамо да објављујемо научне резултате који су запажени у свету, али то је, како бих рекао, на мишиће", каже Зоран Поповић, потпредседник Српске академије наука и уметности за природне науке.

И на мишиће, Србија, истиче, по броју објављених научних радова у свету заузима угледно 48. место међу 230 земаља.

Упркос томе, поражава, каже, што смо по спремности да задржимо таленте последњи од 140 земаља на листи Светског економског форума.

Просечна плата око 600 евра 

У Институту за физику истичу да им се у протекле четири године вратило око 40 научника, највише због међународних пројеката.

"Ако сте уложили деценије свог образовања да дођете до неког нивоа и сад сте у свету у некој елитној инситуцији, ви се нећете вратити ако немате елитну институцију у земљи која је самерљива са тиме", напомиње директор Института за физику Александар Богојевић.

Када је реч о просечној заради у Институту, Богојевић каже да је око 600 евра. 

Просечна нето плата научника истраживача у Србији је око 73.000 динара, показују званични подаци, а кад оду у свет вишеструко су више плаћени.

За научнике у институтима у Србији чак ни плата није сигурна, јер ко нема пројекат, остаје без посла.

Међутим, са пројектима га лако задрже – око 90 одсто њих прође државни конкурс, па су у истом кошу и најбољи и далеко лошији.

Ново решење – фиксни део плате и додатак за победнике конкурса 

Да то није добро, схватили су и надлежни и зато припремају нови закон и ново решење – комбинацију пројектног и институционланог финансирања.

"То значи да ће истраживачи имати један фиксни део за плату који ће износити, рецимо 70-75 одсто од садашње јединичне цене рада. То значи да ће они за ту плату морати да ураде одређени посао који ћемо дефинисати правилником, али ће им бити гарантован и неће зависити од тога да ли су победили или нису на неком пројектном позиву", објашњава државни секретар у Министарству просвете Владимир Поповић.

С друге стране, додаје Поповић, пројекти ће бити потпуно компетитивни што значи да ће већи број истраживача учествовати на конкурсу, а пролазност ће бити много мања него до сада.

"Они који победе на тим позивима ће добити додатни грант, додатак на плату", напомиње Поповић.

Надлежни су уверени да ће многе научнике задржати у земљи најпре новим моделом финансирања, који ће, наводе, заживети следеће године.

Колико је научних радника у протеклој деценији напустило Србију, одговарају да не знају.