Дух светосавља чуван и у најтежим временима
Српска православна црква, школе и ђаци славе данас Светог Саву, просветитеља и првог српског архиепископа. Савиндан славе и многе институције и породице. Свети Сава, најмлађи син Стефана Немањића, преминуо је на данашњи дан 1236. у Трнову, у Бугарској, враћајући се са ходочашћа. Његове мошти пренете су у Милешеву, где су почивале до 1595. када их је Синан Паша однео и спалио на Врачару, у Београду. Култ Светог Саве, је, међутим, наставио да живи и ван граница Србије, а Милешева, звана и "црквом Светог Саве", ужива посебно поштовање.
На дан првог српског архиепископа, мали Растко Петровић поноси се познавањем живота и дела свог имењака.
"Свети Сава је помагао школе, болнице и помагао болесним људима, и направио цркву...", задовољно каже Растко.
Свети Сава и светосавље су оно што Милешеву чини посебном у свести и срцу народа, а њена монументална, раскошна архитектура и чудесне фреске, окриље су Савиног гроба, што несмањеном снагом зрачи доброту и мудрост, иако моштију свеца тамо већ одавно нема.
Преговори Савиног синовца, краља Владислава, ктитора Милешеве, са бугарским краљем Асеном, трајали су две године, да би тек после једног сна, бугарски владар, тешка срца, одлучио да дозволи да се мошти свеца пренесу у Србију, у Милешеву, где су почивале три и по века.
А после Синан-пашиног злодела, култ светитеља је постао још јачи, негован и чуван и у најтежим временима рушења и паљења, после којих се увек изнова уздизала бела црква Савина.
"У деветнаестом веку, почиње, да кажемо, свенационална обнова нашег идентитета, наше културе, наше духовности. Тада се појачава култ Светог Саве, да се слави по различитим крајевима, селима, градовима. Један занимљив пример говори како је кнез Милош прописао за оне који не иду за Светог Саву у цркву 25 батина и 25 гроша да морају да дају за цркву", каже кустос Ризнице манастира Милешева Младен Томашевић.
Свети Сава је потом постао и школска слава, захваљујући кнезу Михајлу.
А Милешева, Владислављева задужбина, ускоро ће навршити осам векова, којима сведочи о светородној лози Немањића, о Светом Сави и истини којој нас је учио – да, иако смо потомци славних предака, сваким делом својим морамо мислити о томе какви ћемо бити преци нашим потомцима.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар