Дан српско-руског братства

Свечаном академијом обележен je Дан српско-руског братства, а 15. јануар је изабран, јер је на тај дан 1916. први српски војник дотакао тло Крфа, захваљујући депешама које је руски цар Николај Други Романов послао савезницима, захтевајући да се спасе српска војска.

Председница Организационог одбора свечаности Сања Панфилов рекла је у пуној сали Руског дома да ће 15. јануар остати у сећању српског народа као крај страдања и голготе и да није било драгоцене помоћи руског цара Николаја Другог Романова, не би било јуначког повратка у отаџбину и зато се данашњи дан посвећује нашој руској браћи.

Панфилов је рекла да док је на дворове стизала вест да Србија више не постоји, њена преживела деца су схватила да је треба напустити, да би јој се опет могло вратити и прочитала саопштење немачке врховне команде од 29. новембра 1915. - пошто српска војска више не постоји, већ постоје њени бедни остаци, који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране и воде по овој зими наћи своју смрт, прекинуте су даље операције и неће се више издавати извештај са Балканског фронта.

"На крају ужасног марша, они које смо називали савезницима, заиграли су своје политичке игре и Србију оставили да умре. Али, умиремо да бисмо васкрсли, господ нам је дао љубав једног човека и моћ једног цара, Николаја Другог Романова, који је дао обећање да Русија ни у ком случају неће остати равнодушна на судбину Србије. Шаље ултиматум савезницима да се хитно спасе јуначка српска војска", рекла је Панфилов.

Сваком Србину који је 15. јануара 1916. дотакао тло Крфа, истиче, сачуван је живот захваљујући племенитом и часном човеку који је испунио своје обећање и тиме је за српски народ постао икона у историјском сећању..

Председница Комисије за јавну дипломатију, хуманитарну сарадњу и очување традиционалних вредности друштвеног савета Руске Федерације Елена Васиљевана Сутормина, која је предводила делегацију која је специјално за ову прилику дошла из Руске Федерације, рекла је да јој је утисак како Срби имају добар однос према Русима, али и да жели да каже да и Руси исто толико поштују и воле Србе, као и да две земље повезује историја, традиционалне вредности, породица, морал.

Свечаној академији, коју су организовали Руски дом и удружење "Српски кривак", присуствовао је и амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин, као и потомци учесника Великог рата, праунук Војводе Радомира Путника Зоран Ивковић и Никола Бајагић, потомак деветорице браће који су са војном јединицом "Бановић Страхиња" дошли из Америке да се боре за Србију, прешли Албанију и преживели Солунски фронт.

Посетиоци Руског дома имали су прилике да виде богат програм, фрагмент из позоришног комада "Време части и поноса" са Бошком Пулетићем као Живојином Мишићем и Лепомиром Ивковићем као Степом Степановићем, оперски уметници Тања Андрејић, Оливер Њего изводили су "Љуби ближњег свога", "Русија", "Каробушка", "Ово је Србија", "Хризантеме".

Професор виолине Татјана Олујић изводила је "Игру", "Канцонету", а наступали су и хор "Краљица Марија" са диригентом Иванком Стојков и песник Мирослав Максимовић.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом