Дуг ред за упис на листу нематеријалне баштине, гусле на реду

Српско коло је колективни плес који изводе плесачи који међусобно формирају ланац и обично се крећу по кружној линији држећи се за руке. Тако Унеско упис плес који је неизоставни део сваког славља. После кола за ову листу припремају се и гусле.

"Тај номинацијски досије министарство је упутило у марту, прошло је прву фазу оцењивања. Током 2018. очекује нас оцена од стране евалуационог тела, а коначни исход ћемо знати тек крајем године", истиче Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду.

Наши суседи у региону су били бржи па на пример Хрватска на овој листи има 15 ставки, Бугарска и Румунија по седам, Македонија и Мађарска пет.

Да би стигли те бројке, потребне су године јер по правилима Унеска сваке године може да се номинује само један предлог.

Етнолози сматрају да неке обичаје не бисмо смели да заборавимо.

"Мислим да би требало радити на томе да се заштите лазарице као женска обредна поворка, и то у сириначкој жупи на КиМ, оне су задржале ту ноту архаичности које треба заштитити, исто тако честитари у Војводини, коринђаши", сматра етнолог Весна Марјановић.

Први корак ка Унеску јесте да нематеријално наслеђе буде уписано у национални регистар, а затим следи припрема номинационг досијеа. Тренутно један такав досије ради се за злакуску лончарију.

"Тај досије ће бити припремељен у сарадњи са Музејем Сирогојно, Општином Ужице и свима који су укључени у очување овог елемента. Да би нематеријални елемент опстао, мора бити укључена шира заједница заинтересована за његов опстанак", напомиње Филиповићева.

Фрула на пример је уписана у Национални регистар али чека свој ред за Унеско. Израда опанака међутим још чека и упис у тај регистар.

Уз нематеријалну Унеску стижу номинације и за споменике културе. На листи Организације Уједињених нација за образовање и културу за сада је осам споменика из Србије, а у плану је и номинација тврђаве Бач за 2019. годину.