Цеђење зараде из сувог воћа

На пијацама и у трговинама у топличком крају ових дана сува шљива је најтраженија роба. Продаје се по цени од 500 динара за килограм, а купци углавном траже блачку шљиву, иако у понуди има и увозних.

Шљива ове године због мраза скоро да није родила. Срећко Јовановић из Барбатовца један је од ретких произвођача који је осушио око 40 тона првокласне шљиве коју чува за домаће тржиште.

"Наше тржиште је тренутно у стању мировања због откупне високе цене, малтене се уопште није ни трговало на домаћем тржишту", каже Срећко Јовановић.

Власници сушара, којих је у блачком крају преко стотину, кажу да су већи део суве шљиве већ продали на инострано тржиште и то углавном као ринфузну робу. Задовољни су ценом која је надоместила мање количине ове тражене робе.

"Ја сам своју шљиву продао по два евра и тридесет, одмах након сушења пет дана", наводи Небојша Виријевић из Гргура.

Хладњачар из Блаца Вељко Бубало истиче да је извезао од 90 до 100 тона суве шљиве.

"Купци су задовољни нашим квалитетом, јер смо испунили све те захтеве који су од нас тражени", додао је Бубало.

"Имамо доста прерадних капацитета што се тиче сушења, међутим нама фали тај финални производ и паковање", објашњава Драган Миловановић из пољопривредно стручне служба Блаце.

Општина Блаце у односу на површину има највећи број засађених стабала шљиве у Србији. Подстицај да их буде још више даје и општина која пољопривредне произвођаче годишње субвенционише са 25 милиона динара.