Сваки пети пар у Србији суочава се са стерилитетом

Маријана је Српкиња а њен супруг Грк, тако да су имали велику православну свадбу. У жељи да оснују породицу, иако су анализе показивале да је код ње све у реду, до трудноће није долазило.

После консултација са лекарима у Србији, анализе је урадио и Маријанин супруг. Добили су савет да лечење наставе на клиници за вантелесну оплодњу у Солуну. Данас, Маријана Корикијанити и њен супруг Мариос имају ћеркицу Зои.

"Када смо добили резултат да је кариотип у реду, а да је супруг носилац гена цистичне фиброзе и да је зато стерилан, одмах су нам предложили да урадимо интервенцију микро тесу, која се код њих успешно ради, успели смо из прве и ту је сада беба", каже Маријана Корикијанити из Београда.

Наши стручњаци кажу да је пре 20-ак година проблем са стерилитетом имао сваки седми пар, данас је то случај код сваког петог. У свету се чак два одсто беба роди из поступка вантелесне оплодње.

Иако је у Србији у последњих неколико година урађено много, многи парови и даље по помоћ одлазе у иностранство.

"Помериле су се године жене за вантелесну оплодњу, имамо сада и три бесплатна поступка, број жена које долазе је већи и јако пуно је урађено на том проблему. Одлазак у иностранство везан за оне ствари које се не раде у Србији или нису законски регулисане", каже проф. др Мима Фазлагић, гинеколог из Удружења "Наша Аска".

У солунској клиници "Ембриолаб", која је међу првима увела донацију сперме и јајних ћелија, годишње имају око 200 парова из Србије. Долазе и жене које се одлучују да замрзну и јајне ћелије.

"Ако жена има 20 година, потпуно је здрава, њен коефицијент плодности је 100, а уколико је потпуно здрава и нема никакав проблем, када напуни 40 година, њен коефицијент плодности је два, тако да је биологија заиста сурова", каже докторка Фазлагић.  

"Оне или на време треба да оставе своје јајне ћелије, или ће за већину њих једина шанса бити донирана јајна ћелија односно сперматозоид или ембрион. Ипак, за успех свих поступака важни су и знање ембриолога и квалитет лабораторије", каже проф. др Алексија Хацапарасиду, ембриолог са Клинике "Ембриолаб".

У Србији се поступак вантелесне оплодње о трошку државе обавља у пет државних и 11 приватних клиника, а прошле године том процесу је било 4.050 парова. Иначе, прва беба рођена захваљујући вантелесној оплодњи, Луиса Браун, у јуну ће напунити 40 година.