Дигитализација и ИТ сектор шансе за лидерску позицију Србије

Тај план, као и прошлогодишњи, обухвата четири кључне целине – развој људског капитала, изградњу иновационе инфраструктуре, конкурентно тржиште и финансијске подстицаје.

У оквиру тих целина планирана су 35 пројеката које ће Влада покренути и спровести у току наредне године, наводи се у саопштењу Владине Канцеларије за сарадњу са медијима.

Поред активности које се односе на повећање броја ИТ инжењера и изградње иновационе инфраструктуре, планиране су и нове активности, као што су промене више закона од значаја за ИТ сектор, увођење пореских ослобођења за почетнике у пословању, као и подршка новим технологијама, попут "блокчејна".

"Дигитализацијом и даљим развојем ИТ сектора, циљ нам је да Србију позиционирамо као једног од технолошких лидера. Ово неће бити лако, али је важно да сви схватимо да је могуће и апсолутно оствариво", истакла је председница Владе Србије.

Брнабићева је оценила да Србија већ има одличне примере и препознатљива имена у примени ИТ технологија.

"Новосадски Институт 'Биосенс' лидер је у области развоја пољопривредне технологије, док су многе компаније из Србије светски лидери у својим областима", истакла је Брнабићева.

Како је додала, посебно су важне нове технологије, као што је "блокчејн", имајући у виду да је Србија међу првих пет земаља за развој те технологије у свету.

Чланови Савета разматрали су и извештај о активностима које су завршене у току ове године, наводи се у саопштењу.

Међу оствареним резултатима издвајају се повећање уписних квота на ИТ смеровима факултета за више од 20 одсто, проширење просторних капацитета највећих ИТ факултета, као и покретање изградње иновационе инфраструктуре у Нишу, Новом Саду и Београду.

Као посебно значајно истакнуто је успешно увођење информатике као обавезног предмета од петог разреда основне школе, затим повезивање око 1.750 школа на безбедну академску интернет мрежу, као и завршетак првог пилот-пројекта и покретање друге фазе преквалификација у ИТ сектору.

Влада је издала објашњење којим је трајно разјаснила да правни субјекти немају обавезу штампања, потписивања и печатирања фактура, а Народна банка Србије је разјаснила да не постоји обавеза коришћења печата у пословању са банкама. Такође, током ове године усвојен је и Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању.

"ИТ сектор и у 2016. и у 2017. години наставља да бележи снажан раст", истакла је председница Владе Ана Брнабић.

Према подацима из достављених биланса компанија, укупан пословни приход ИКТ сектора је премашио четири милијарде евра у 2016. години.

Према подацима Народне банке Србије, за првих десет месеци ове године извоз ИКТ услуга порастао за чак 22 одсто, а до краја године се очекује да износи приближно 900 милиона евра. Извоз ИКТ услуга представља 17 одсто извоза услуга из Србије, док трговински салдо ИКТ услуга од 396 милиона евра представља 52 одсто трговинског салда услуга у првих десет месеци 2017. године.

Раст трговинског салда ИКТ услуга је скоро 25 одсто, и ако буде одржана та стопа раста, можемо очекивати да ће бити испуњен циљ Савета и остварен трговински салдо од 1,5 милијарди евра у 2022. години.

"План за унапређење ИТ сектора у 2018. години израдили смо, као и план претходне године, уз детаљне консултације са ИТ заједницом у Србији. Наш је циљ да и следеће године наставимо заједно да радимо на унапређењу ИКТ сектора, који у БДП-у Србије већ сада учествује са више од пет одсто и представља један од најбрже растућих сектора у нашој привреди", нагласила је Брнабићева.