Ко у Србији има највише шанси да нађе посао?

Већ годинама тржиште рада у Србији тражи исте профиле. И ове године највише шанси да се запосле имали су они из ИТ сектора и они са занатом у рукама.

Зоран Мартиновић из Националне службе за запошљавање (НСЗ) истиче да има посла за инжењере електротехнике, електронике, машинства, за фармацеуте, али и за дипломиране правнике, економисте, лекаре са специјализацијама. "Траже се и бравари, заваривачи, кувари, месари, пекари", каже Мартиновић.

Према струковним школама, кажу у НСЗ-у, и даље постоје предрасуде. "Углавном се траже гимназије и нека друштвена занимања а сигуран сам да је шанса за запошљавање много већа код оних ученика који упишу конкретне школе", рекао је директор НСЗ-а.

Послодавци од радника очекују жељу за учењем и напредовањем. Јелена Булатовић из Српске асоцијације менаџера наводи да је значајно да буду посвећени свом послу, да развијају иновативност и креативност и да имају предузетнички дух.

"Битна су и техничка знања, битан је енглески језик, морате бити дигитално писмени, али пре свега морате бити способни да искористите информацију и да је ставите у функцију свог посла", рекла је Булатовићева.

До квалитетног радника у Србији није тешко да се дође – то потврђују популарни "хедхантери", ловци на таленте.

"Ми контактирамо менаџере који већ имају посао и који треба да донесу одлуку да ли желе да прихвате нови пословни изазов. Најчешћи критеријуми за њихову одлуку јесу снага и величина компаније, не само локално него и регионално, глобално, какве су могућности даљег напредовања, локација компаније, колико је изазовна сама позиција", објашњава Слађана Гинић из Амроп Адриа.

НСЗ следеће године треба да одговори на нове потребе тржишта, у корак с тим, најављују и нове програме усавршавања.

План је да обуче више од 1.000 радника из области информационо-комуникационих система и дефицитарних занимања.

Буџет за активне мере за запошљавање је три милијарде и 650 милиона динара, што је 850 милиона више него у текућој години.