Крај радова на Клиничком центру Ниш

У обнову и изградњу Клиничког центра у Нишу, који ће се простирати на око 45.000 квадрата, укључујући и набавку нове опреме, уложено је 50 милиона евра.

Обележавању завршетка радова присуствоваће председник Србије Александар Вучић и министар здравља Златибор Лончар.

Радови су започели 2013. године, односно те године је, како каже Благојевић, нишки клинички центар наставио да се гради.

Изградња Клиничког центра је почела 1970. године, а тада су започели радови на изградњи 14.000 квадратних метара, који су обустављени крајем седамдесетих година.

"Сада су завршени радови на изградњи једне очерупане конструкције, површине 14.000 квадрата и изграђена је потпуно нова зграда од 30.000 квадратних метара, тако да се после 47 година приводе радови крају на реконструкцији и изградњи Клиничког центра Ниш", каже Благојевић за Танјуг.

Са опремањем, Клинички центар је коштао око 50 милиона евра, сама опрема вреди око 15 милиона, док ће тачна цифра колико су коштали радови бити позната када се "подвуче црта", али се очекује да коначна вредност грађевинских радова буде око 35 милиона евра.

"Држава је на себе преузела финансирање тог објекта – део финансија, за грађевинске радове, обезбеђен је из кредита Европске инвестиционе банке, а део за набавку опреме обезбеђен је из буџета", прецизирао је Благојевић и додао да је набављена и уграђена опрема изузетног квалитета.

Подсећа да је током саме обнове било проблема, али је реализација пројекта враћена у, како каже, смислену динамику, након што је Радна група владе дефакто преузела део одговорности за управљање пројектом.

"Динамика је доведена у ред, објекат ће бити завршен и први пацијенти ће бити примљени у року који смо и тада обећали", рекао је Благојевић.

Понавља да у процесу нема невиних, већ само "кривих и кривљих" и да ће свако сносити свој део одговорности.

"На крају ће се подвући црта и онда ћемо видети ко је у којој мери крив и на основу тога ћемо и поступити", навео је Благојевић и додао да одговорност за кашњење и проблеме сноси и наша страна и извођач.

Указао је да је и сам пројекат обиловао мањкавостима и истиче да се нешто слично неће поновити.

Као пример је навео да је у једном зиду старе зграде, зидане седамдесетих година, морао да буде направљен отвор да би у просторију могао да буде унет апарат за магнетну резонанцу.

"Зашто? Просто – имате пројекат, имате ту просторију у пројекту и у тој просторији у сразмери, уцртан апарат за магнетну резонанцу, а да притом није предвиђен пут уноса те опреме", рекао је Благојевић.

Додао је да је само за последњих неколико месеци извођач добио 66 налога за непредвиђене или додатне радове, односно за одступање од оригиналног пројекта.

"Било је проблема, али упркос свему, тај пројекат се приводи крају, а зграда је својеврсно ремек-дело", подвукао је Благојевић.

Истакао је да је пројекат био превише комплексан и за надлежне једна озбиљна школа и лекција коју су научили и коју ће применити у реализацији будућих комплексних инфраструктурних пројеката.

Такви пројекти следе у будућности, у току је набавка за извођење радова на реконструкцији и изградњи Клиничког центра Србије у Београду, који заправо наставља да се гради након 30 година.

"Радови на изградњи тог објекта, само груби радови, који су били завршени, 1987. били су потпуно обустављени, а зграда никада није била усељена. Очекујем да релативно брзо та набавка буде готова и да се покрену радови на реализацији тог још комплекснијег пројекта него што је КЦ Ниш", нагласио је Благојевић.

Након тога следе радови у Клиничком центру Војводине у Новом Саду, а онда и Клиничком центру Крагујевац.