Управници зграда одлучују искључиво по вољи станара

Како кажу, за сада је регистровано око 50 одсто зграда, што је показатељ да је постављени рок довољан.

Из Министарства грађевине кажу да ће зграде моћи да се региструје и након 12. децембра, све док се не уведе принудна управа, а онда ће принудни управник регистровати зграду. 

Рок који је постављен, 12. децембар, практично, како кажу у Министарству, означава да од тада може да се обавља инспекцијски надзор.

То значи да инспектор може да дође и провери да ли је зграда регистрована и да ли је изабрала свој систем управљања, а ако то није учинила, биће остављен рок до 30 дана као и налог да зграда поступи у складу са законом, објашњава за Танјуг  в. д. помоћница министра за стамбену и архитектонску политику, комуналне делатности и енергетску ефикасност у Министраству грађевинарства Јованка Атанацковић.

Уколико станари зграде ни у накнадном року не поступе по закону, локална самоуправа са списка професионалних управника додељује згради принудног управника док се међу станарима не постигне договор, објашњава. 

"Можда станари одлуче да задрже тог принудног управника, можда не, све је базирано на вољи станара, они одлучују", каже Атанацковићева.

Негира писање медија да је само 20 одсто зграда до сада регистровано и тврди да према подацима из катастра непокретности у Србији има нешто мање од 40.000 зграда. 

"За сада имамо 7.000 нових регистрованих зграда и око 15.000 зграда регистрованих по претходном закону, што је око 22.000 стамбених зграда уписаних у регистар, дакле око 50 одсто", наводи Атанацковићева.

Каже да је само током ове недеље регистровано 1.200 зграда, што показује да је задати рок довољан.

Упитана за начин финансирања рада професионалних управника, Атанацковићевца каже да је то ствар договора станара и понуде које им професионални управник достави.

"Професионални, као и обични управник, не може да располаже средствима без сагласности станара. Он не одлучује ни о чему сам, већ само спроводи одлуке које доносе станари на скупштини", каже Атанацковићева и додаје да је закон регулисао и ситуацију евентуалног незадовољства станара радом професионалног управника.

Они, каже, могу да раскину уговор, да траже од организатора који га је ангажовао да се он замени или га могу пријавити Привредној комори Србије која води суд части да предузме неку дисциплинску меру, па и одузимање лиценце. 

Каже и да професионални управници имају закључену полису осигурања за штету коју евентуално могу причинити станарима, који су на тај начцин вишеструко заштићени.

У случаја да су зграде имале закључене уговоре о одржавању са јавним предузећима или пак приватним фирмама ти уговори настављају да важе и након доласка професионалног управника, уколико станари не одлуче другачије.

"То су уговорни односи у које се закон не меша", наводи Атанацковићева.

Како каже, од почетка обуке за професионалне управнике у јуну ове године, од 750 њих који су прошли обуку 400 је положило испит, а у току је децембарски рок где је пријављено 254 кандидата.

Додаје, да је заинтересованост грађана велика, као и да није ограничен број зграда које један професионални управник одржава , што отвара простор за удруживање и сарадњу и оснивање сопствених малих предузећа који ће се бавити управљањем и одржавањем зграда.

"Ми смо са Националном службом за запошљавање направили један план за активне мере запошљавања како би могли да обезбедимо средства за оне који су у евиденцији службе, да их активирамо да прођу обуке и положе испите, тако да можемо причати о стотинама нових лица који раде и оснивају своје фирме", каже Атанацковићева.

То је директни подстицај малих и средњих предузећа, каже она и додаје да је нови закон у региону оцењен као напредан и прилагођен проблемима који се могу јавити у пракси.

"На основу искуства земаља у региону, пре свега Хрватске и Словеније закључено је да је нови Закон о становању и одржавању зграда дао решења за све оне ствари у пракси које претходни закон није решио", закључује Атанацковићева.