Пројекат за теже запошљиве групе – посао нашло 5.300 особа

На данашњем представљању резултата пројекта, који је финансирала Европска унија, истакнуто је да је један од важних резултата трогодишњих активности и то што се, како је речено, постигла децентрализација пројекта јер је 85 локалних самоуправа било укључено у рад.

"Циљ је био да допринесе смањење незапослености теже запошљивих група на тржишту рада. Пројекат је финансирала ЕУ са 6,5 милиона евра, а суфинансирала НСЗ са 3,6 милиона евра. Од почетка имплементације пројекта, у оквиру професионалне оријентације и каријерног информисања отворено је 60 нових клубова за тражење посла и 20 центара за информисање и саветовање, а постављено је 80 услужних радних станица у просторијама локалних самоуправа и филијалама НСЗ", истакао је директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић.

Навео је и да ће у наредној години НСЗ радити на реализацији нових пројеката, а буџет НСЗ за следећу годину ће бити 3,65 милијарди динара, од чега ће 550 милиона динара бити издвојено за запошљавање особа са инвалидитетом.

Наредне године, каже, НСЗ ће акценат ставити на специјализоване обуке за ИТ сектор јер, како је истакао, то је сектор где постоји велика тражња послодаваца за новим радницима.

"Пројекат је био намењен младим људима, Ромима, незапосленима без квалификација, лицима из руралних предела... Постигли смо то да се близу 30.000 тих лица укључи у различите пројекте, обуке кроз јавне радове, програме, који су директно омогућили на крају и резултат запошљавања више од 5.300 лица", рекао је Мартиновић.

Резултати постигнути у оквиру трогодишњег пројекта

Више од 27.000 незапослених је било укључено у активности на пројекту, 5.300 лица је нашло запослење, а пројекат је директни грант који је додељен Националној служби за запошљавање из програма претприступне помоћи (ИПА). 

"Обуку у клубу за тражење посла прошло је више од 4.000 незапослених а више од 1.000 њих се запослило. Део пројекта се односио на незапослене суграђане који спадају у теже запошљиве категорије. За њих су организоване обуке према потребама тржишта рада. Осмишљено је и спроведено 47 врста обука које је похађало више од 4.400 суграђана", кажу у НСЗ.

Заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Матеја Норчич Штамцар истакла је да је цео пројекат био изазов али је дао видљиве резултате.

"Број клубова за запошљавање је порастао троструко, са 25 на 95. Сарадња са локалним самоуправама је била од велике важности за успех целог пројекта", истакла је Штамцар.

Навела је да је потребно даље радити на структурним реформама за које ће, каже, Србија имати подршку ЕУ.

Следећи ИПА грант ће почети следеће године у јануару, навела је и похвалила пројекат у дефинисању активних мера за подршку запошљавању, поготово међу угроженим групама међу незапосленима – као што су особе са инвалидитетом.

У НСЗ објашњавају да је у програму приправника, који је био фокусиран на рурална подручја било укључено 226 приправника а на крају програма посао је нашло 184 младих.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић каже да је у протекле две године постигнут значајан резултат и у већој доступности информација незапосленима, као и професионално саветовање крож ширење мреже клубова у Србији.

На јавним радовима кроз средства ЕУ финансирано је запошљавање више од 1.300 особа, речено је на конференцији.

ЕУ је обезбедила додатних 1,2 милиона евра за пројекат "Техничка помоћ за управљање директним грантом у области политике запошљавања", у оквиру кога је запосленима у НСЗ одржано 29 обука.

Подаци НСЗ кажу да у је 2015. години 2,9 милиона људи у Србији (41,3 одсто становништва) било изложено сиромаштву или социјалној искључености.

Највише су погођене вишечлане породице из руралних средина, деца, незапослени и особе без или са ниским квалификацијама. У погледу старосне доби, најизложенији ризику од сиромаштва су особе између 18 и 24 година и они који имају испод 18 година, док су у групи особа које имају више од 18 година, најизложенији незапослени.

Регион централне Србије и даље има највећу стопу сиромаштва, кажу у НСЗ, која износи 11,8 процената, што значи да је 408.000 људи сиромашно.

Недавно мапирање становништва показало је да велики број општина у јужној Србији има велику стопу сиромаштва и она се креће од 4,8 одсто, колико износи на Новом Београду, до 66,1 одсто, колико је у Тутину.