Бесплатно тестирање на ХИВ

За тестирање није потребан никакав идентификациони документ, крв се вади из прста, а резултати су познати након 10 минута.

У Србији тренутно има око 2.400 особа које живе са ХИВ-ом, а процењује се да између 1.000 и 2.000 особа живи са овим вирусом, а да то не зна.

У сусрет Светском дану борбе против АИДС-а, представници организација које се баве тим питањем указали су да за оболеле, поред здраствених, постоје и многобројни социјални проблеми, попут дискриминације, осуде, етикетирања и осуђивања.

Извршни директор Уније организација Србије које се баве заштитом особа које живе са ХИВ/АИДС-ом Владимир Антић рекао је да у свету тренутно живи 37 милиона људи са ХИВ/АИДС-ом.

"У Србији једна од три, међу 3.000 особе са ХИВ вирусом, не зна да је инфицирана. Од почетка епидемије 1985. године до новембра ове године у Србији је регистровано 3.585 инфицираних, а тај број се повећава из недеље у недељу. Највећи број нових случајева, као и оних који живе са ХИВ-ом налази се у Београду", навео је Антић.

Додаје да је степен тестирања у Србији низак, као и да је важно да људи знају да више не постоје ризичне групе, већ само ризично понашање.

Представница Републичког завода за социјалну заштиту Славица Милојевић посебно истиче вршњачко саветовање, као облик пружања саветодавних услуга између заражених особа.

"Услуга парњачког, вршњачког саветовања је по нама најбоља услуга са посебним фокусом на социо-едукативне елементе. Ова иновативна услуга ће надам се бити уврштена у систем и користити се нормално као друге услуге за друге осетљиве групе", наводи Милојевић.

Начелница Центра за превенцију сиде Мила Паунић истакла је да са ХИВ-ом може да се живи и да се остари и да је важно едуковати људе.

"Није лако имати ХИВ, ни у Србији ни било где, јер ту су стигма, дискриминација, људи то често крију и од најближих. Према нашим подацима сада има 36 новооболелих, а до краја године очекујем да тај број буде 40. Током 2016. године на 52 особе тестиране једна је била позитивна, а у просеку се открије једна нова заражена особа недељно", рекла је Паунићева.

Представник Националног центра за сексулано и репродуктивно здравље "Потент" Братислав Прокић навео је да лечење ХИВ-а подразумева узимање три или више антиретровирусних лекова, који имају за циљ да вирус потисну до недектибилног нивоа.

"Успешно лечење доводи до нескраћеног животног века особа са ХИВ-ом, као и до тога да се вирус ХИВ не може даље преносити сексуалним путем", рекао је Прокић.

Додала да Србија последњих година хвата корак са развијеним земљама када је у питању терапија, али да је важно да се уклони ограничење у примени нових лекова које намеће Републички фонд за здраствено осигурање.

"Клаузула да се нови лекови могу користити само код доказане резистенције на постојеће лекове у супротности је са званичним водичима за лечење ХИВ-а, јер занемарује друге клиничке разлоге за промену терапије као што су нежељена дејства и вирусолошки неуспех", истиче Прокић.

Истакла је да је улога удружења пацијената да буде мост између пацијента и лекара, између центара за тестирање и Инфективне клинке, да мотивише људе на тестирање и лечење, да пружи информације на језику пацијента и да их оснажи.

Представник асоцијације "Дуга" Александар Прица сматра важним рад на превенцији, а превенције не може бити без сарадње цивилног и државног сектора, као и да је парњачка едукација веома значајна, јер се оболели оснажују кроз позитиван модел.