Како најефикасније ублажити штету од природних катастрофа

Саветница министра финансија Јелена Миљковић каже да природне катастрофе и непогоде представљају и фискални ризик за буџет Србије јер је он заснован на кеш принципу, што значи да се средства опредељена за то, ако се не потроше у једној години, не могу преносити и акумулирати за касније.

Како је навела, у буџету је за ту сврху издвојено 570 милиона динара, постоји буџетска резерва од два милиона динара и текућа буџетска резерва од две милијарде динара.

"Србија, међутим, трага и за другим изворима финансијских средстава", рекла је Миљковићева на панелу у оквиру конференције "Инвестирајмо у отпорност друштва". Подсетила је да је са Светском банком склопљен стендбај аранжман у износу од 70 милиона долара.

Саветница објашњава да та средства, уколико се не повуку, остају за наредне године.

"Међутим, потребно је да се делује на свим нивоима – националном, локалном и индивидуалном. На локалном нивоу локалне самоуправе треба да раде на осигуравању буџета", рекла је саветница министра финансија.

Наводи да су неке самоуправе то радиле и раније, али да се често дешава да нека самоуправа, уколико се једне године не деси никаква непогода, у наредној не осигуравају буџет – што није добра пракса.

Истиче да становништво мора да има свест о потреби осигуравања сопствене имовине.

"Циљ је да до 2020. године имамо пет одсто становништва са осигураном имовином јер је сада то свега 2,5 одсто. То је изузетно мала цифра", напомиње Миљковићева.

Маријана Лемић Сарамандић, извршна директорка "Европе Ре", истиче да елементарне непогоде утичу на БДП и конкурентност земље.

"Штета од непогоде или катастрофе никада се не може у целини надокнадити. Грађани, међутим, очекују да држава покрије сву штету", навела је Лемић Сарамандићева.

Наводи да би се због ограничености буџета локалне самоуправе, ако би се поновиле поплаве из 2014, суочиле са немогућношћу да адекватно реагују у успостављању комуналних услуга и обнови инфраструктуре.

Додаје да "Европа Ре" помаже владама региона да се изборе са тим.

"Последње две године радили смо на новим инструментима и од јануара наредне године можемо очекивати њихову примену. У фокусу је било 25 локалних самоуправа у сливу Западне Мораве и Колубаре", најавила је Лемић Сарамандићева.

Сматра да без свеобухватне акције и едукације неће бити резултата, а како каже, потребно је обезбедити заштиту на свим нивоима укључујући грађане и привреду који се и даље и превише ослањају на државу.

"Године 2014. било је веома тешко објаснити донаторима како неко ко је годинама улагао у своју кућу не жели да је осигура већ очекује помоћ од државе", додала је Лемић Сарамандићева.

Улога осигуравајућих друштава је веома важна, али мора се много радити на томе да грађани схвате да држава не може све.