"Петина грађана Србије мисли да су руководећа места намењена мушкарцима"

Ови подаци резултат су истраживања "Родна равноправност на позицијама одлучивања у јединицама локалних самоуправа" које је спровео Повереник за заштиту родне равноправности поводом Међународног дана толеранције који се обележава сутра.

Како је неведено, у скупштинама локалних самоуправа налази се 34 одсто жена, што је приближно прописаној законској квоти, а 38 одсто жена налази се у изборним комисијама за актуелни сазив скупштине општине. 

Ипак, из органа Повереника истичу да у неким локалним самоуправама нема ниједне жене у изборним комисијама, док је јединствен пример Нова Варош где се у изборној комисији налази 10 жена и три мушкарца.

Такође, 44,3 одсто жена налази се на челу изборних комисија, док у чланству општинског односно градског већа жене учествују са 19 одсто.

Како је наглашено, најзабрињавајући податак је да у Саветима месних заједница има 12,7 одсто жена, што је око 2.000 жена на 19.000 мушкараца, док је стање лоше и када су у питању менаџерске позиције, где су 83,7 одсто директора јавних предузећа мушкарци.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да је питање родне равноправности питање за цело друштво, као и да је то показатељ развијености једне земље.

"Колико често чујемо да се користи реч лидер исто толико не чујемо реч лидерка, а речи много говоре. Последње истраживање које смо спровели каже да петина грађана Србије мисли да су руководећа места намењена мушкарцима и да је најбоља улога за жену да буде домаћица", навела је Јанковићева.

Додаје, да то није случај који важи само за Србију, већ да "лепљиви под и стаклени плафон" за жене важе у целом свету.

"Постоји граница до које жена може да напредује захваљујући својим компетенцијама, након тога је стереотипи заустављају. Данас се пре може говорити о прављењу рупа у стакленом плафону, него о његовом ломљењу", рекла је Јанковићева.

Она је закључила да равноправност жена и мушкараца у Србији има две стране, са једне су препреке, а са друге достигнућа, као и да је оснаживање жена рецепт и за један и за други случај.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио рекао је да Србија увек може да рачуна на подршку ОЕБС-а када је у питању изградња друштва са нултом толеранцијом на дискриминацију.

"Србија је посвећена заштити људских права, али је јако важно да та заштита остане високо на листи приоритета. Институције које се баве заштитом људских права овде немају дугу традицију, али су већ постигле стабилност и грађани их препознају као тело које их може заштити", рекао је Орицио.

У оквиру обележавања Међународног дана толеранције додељене су и Годишње медијске награде за толеранцију, а Орицио истиче да је висок ниво медијског извештавања на ову тему јако важан и да је ОЕБС издао две публикације намењене смерницама за медије како би њихово извештавање подржавало борбу за равноправност.

Лихт: Мизогинија озбиљна патологија друштва

Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт рекла је да бројке из истраживања "говоре више од речи", као и да оне показују у којој мери се не поштује Устав Србије.

"У Уставу пише да жене и мушкарци треба равноправно да учествују у свим областима јавног живота, што ми очигледно не поштујемо. Такође, проблем подзаступљености жена на локалу један је од најозбиљнијих проблема који показује да смо још далеко од равноправности", навела је Лихт и додала да учешће жене у јавном, пре свега политичком животу, показује колико је српско друштво дубоко патријахално.

"Не само да се суочавамо са патријахалним већ у великој мери и са мизогеним друштвом које не подноси жену у јавном животу. Небитно да ли је у опозицији или на власти, жена се напада зато што је жена, што не важи за мушкарце", истакла је Лихт.

Она је закључила да је мизогинија "озбиљна патологија друштва", те да је зато важно да се кроз образовање млади обавештавају о њеним погубним ефектима и утицајима на друштво у целини.

Добитници Годишњих медијских награда за толеранцију које додељује Повереник за заштиту равноправности у сарадњи са мисијом ОЕБС-а ове године добили су Јелена Јоргачевић Кисић из листа Време, Надежда Будимовић портал Крушевацград.рс, Марјана Стевановић из Данаса и Милица Стојановић из ЦИНС-а.

Из категорије ТВ прилог добитници су Тамара Танкосић РТС и Никола Радишић Н1.

Јована Полић ТВ продукција ЈСП, Мирјана Марић Величковић, Ивана Предић и Татјана Марин Портал 013 инфо и Мирела Вељовић ТВ Форум добитнице су награде у категорији ТВ/радио репортажа.