Шарчевић: Новим законима није нарушена аутономија универзитета

Шарчевић је рекао да јавне расправе пре усвајања закона служе за то да се утиче на нацрт, те да је у јавној расправи много предлога прихваћено и да је закон моделиран од основе идеје до усвајања више од дведесет одсто.

"Не видим ни у једном члану тог закона да се угрожава аутономија, ако је до сада било присуство државе у Саветима високошколске установе само 15 одсто. Ми смо у анализи открили да на више од 70 места држава нема ниједног члана, а није тако у европским државама. Ако смо рекли да је држава 30 одсто присутуна – да ли је 30 веће од 70 одсто, ја то не знам", рекао је Шарчевић.

"Ако је неко изгубио право на привилегије има право да се љути, демократска смо земља, и то искаже кроз петицију, али оставите да се нешто роди, почне да ради", додао је министар и рекао да више од 2.000 младих може да ради на Универзитету, али не ради због лоших акредитација и зато што су "исти људи ту имали право".

Држава се, додаје, сада пита онолико колико је јавност пристуна, колико ће конкурс да каже и који ће људи бити бирани.

"Нико нема више монопол и привилегију да сам себе бира. Бираће се сигурно људи из високошколских институција и саме акадимије. Нема ниједног елемента на који се петиција позива, она је право одређеног слоја људи да мисли оно што каже и нека раде то", закључио је Шарчевић.

У саопштењу Удружења професора и истраживача наводи се да су пакетом нових закона о образовању, који су по хитној процедури усвојени у Скупштини Србије, задаци академске заједнице и целокупне образовне струке предати у руке политичких структура.