Померање сата и утицај на здравље

Лоше утиче на биоритам, повећава број саобраћајних незгода, ремети односе у породици, само су неки од аргумената којима 70 посланика Европског парламента захтева укидање директиве Европске комисије о померању казаљки на сату два пута годишње.

"Прво доводи се у питање повећање продуктивности и у којој мери испуњава услове који су били постављани пред тај циљ с једне стране, с друге стране чињеница је да живимо у савременом добу који се ипак разликује од оног доба када су те уредбе доношене", каже Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић".

Замислите сироте краве и друге животиње које не разумеју зашто треба да једу или да буду помужене раније или касније - тако је пре шест година Димитриј Медведев образлагао одлуку о укидању сезонских промена времена. Оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, где се ова мера никад није одомаћила. Ипак, у чак 192 државе користи се такозвано летње указно време.

"Пре само 400 година док механички сатови нису постојали није било могуће измерити у низу 24 сата када смо зависили од природних појава. Људи су свој дан и време организовали како се то каже на темпоралан начин, а онда када смо технолошки напредовали да можемо да измеримо 24 сата, ми смо навике и дневни ритам условили томе а избегли смо да пратимо ритам дневног светла које нам као билошким бићима више одговара. Указно време нам омогућава да боље искористимо то време", каже Слободан Бубњевић, уредник иницијативе "Наука кроз приче".

Указно време, или померање казаљки за сат унапред или уназад, засновану је на астрономској околности да у јануару сунце излази око осам сати, а залази око 16, док у јулу, кад је дан дужи, излази пре пет, а залази после 21 сат.

Како људи дан започињу у исто време током целе године, обично око седам сати, средином лета се тако "губи" скоро два сата дневног светла. Зато је 1916. Немачка законом прва прихватила предлог британског градитеља Вилијама Вилета да врати сат уназад, како би у рату уштедела угаљ. Следиле су је готово све европске државе и САД.

"Ви сте померили за један то је отприлике четири одсто, када је промена испод пет одсто, онда је она безначајна нараочито у здравству. На пример ако вам се повећа холестерол за пет одсто  је потпуно безначајно, према томе са те стране је просто невероватно да је неко могао себи узети за право да каже да је то утиче на здравље", каже професор Момчило Б.Ђорђевић, неурохирург.

И док се ЕП не изјасни о укидању указног времена, овогодишњу Нобелову награду за медицину и физиологију добили су истраживачи који су доказали постојање билошког сата код људи, који се лако прилагођава различитим тренуцима дана и ноћи.