Како спречити одлив занатлија, лекара, инжењера

Исти проблем за све делове Србије - недостатак радне снаге. То је утисак председника Привредне коморе Србије из разговора са домаћим и страним привредницима који послују у нашој земљи.

"Узрок томе није само стање српске економије, већ потреба за радном снагом у Немачкој и Аустрији, а сада и у Словачкој, Чешкој и Румунији. Те земље су промениле законодавство и олакшале миграцију радне снаге", рекао је председник ПКС Марко Чадеж.

Сваке године сертификат "Добре праксе" од лекарске коморе Србије затражи између 800 и 1.000 лекара. Ипак, нема потвде да ли толико њих и добије посао у иностранству. Одлазе и грађевинари и путари, па раднике у тој области увозимо.

"Из БиХ и из Албаније, значи нема довољно - од најобичнијих радника, физичких радника, до оних струка којима се, нажалост, очито нисмо довољно тиме бавили претходних 10 година јер се један заваривач, армирач не рађа баш за шест месеци", каже министарка грађевинарства, саобрађаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.

Још дуже се рађа ИТ стручњак. Ипак, слика се од пре неколико година, кажу у ресорном министарству, полако мења. У првих шест месеци ове године бележи се тренд њиховог повратака у земљу.

"Многобројни примери, рецимо повратак Лазара Џамића који је радио у 'Гуглу'. Има ту јако пуно стручњака, компанија, рецимо ‘Нордеус' која послује у Србији а која је светски познат бренд у овој области и која запошљава стручњаке и из других земаља", истиче Татјана Матић из Министарства трговине и телекомуникација.

Та слика би, међутим, требало да се пресели и на остале секторе.

"Који је рецепт за то, па ако знамо као држава шта нам је стратегија и шта су главни пројекти и ако знамо да ћемо на то да потрошимо још шест милијарди евра, а већ трошимо 12, па ваљда онда треба да школујемо људе који ће моћи да раде и да потроше тих 16 милијарди евра", каже министарка Михајловић.

Одлив занатлија, али и ИТ стручњака има и суседна Хрватска. Процењује се да би њихов одлазак могао да уништи хрватску привреду. Једна од мера која би то требало да спречи јесте смањење намета око 30 одсто.