Вулин: Свет после 72 године почео да заборавља рат

Богатом културно-уметничком програму присуствовали су изасланик председника Републике, посланици, министри рада и одбране, официри, учесници НОР-а, бројни амбасадори, представници верског и културног живота.

Министар Александар Вулин је истакао да се после Другог светског рата свет заклео да рата више никада неће бити, сигуран да ће заклетву одржати, а да је, како је време одмицало, како су деценије пролазиле, тако почео да заборавља.

"Важније од свега, како су почели да умиру и заувек нестају савременици тог страшног зла - када су нестали они који су могли да кажу - да ја сам претекао Јасеновац, ја сам био на Старом сајмишту, у Матхаузену. Како су престали да сведоче својим необоривим очима, тако је свет почео да заборавља", истакао је Вулин.

Стари савези почели су да слабе, рекао је министар, који сматра и да су престали сви да верују једни у друге, у идеале слободе, братства, једнакости, те каже да је свет почео да се мења, али не набоље.

"Стари савези су почели да слабе и крајем 20. века, свет је покидао последњу везу са међународним правом и ударио на малу слободољубиву земљу, на старог савезника и новог непријатеља. На истинског савезника, и лажног непријатеља. Када је међународно право потргано, када се најзад крајем 20. века показало да су велики и моћни сасвим заборавили ужасе Другог светског рата, схватили смо да нисмо научили ништа", каже Вулин.

Министар напомиње да је 72 године касније свет заборавио заправо како изгледа велики светски сукоб, заборавио је како је почео, зашто је трајао и, изнад свега - "каква страшна, крвава, нечовачна, нехумана кланица је био Други светски рат".

"Ми поново морамо да говоримо, да би људи схватили и разумели из чега се човечанство отргло, јер је заборавило. И зато данас морамо да говоримо, да будемо гласни, да сведочимо у име оних који су претекли Јасеновац, али који више нису са нама", сматра Вулин.

Каже да би било лепо данас говорити о Дану победе, сећати се "незаустављивих јуриша Црвеноармејаца, бриљантне храбрости америчких тенкиста, хладнокрвне борбености британских падобранаца, ведре храбрости француских морнара, несавладивог духа југословенских партизана", било би лепо и значило би да је човечанство најзад извукло поуку, да је научило да рата не сме да буде.

Пре 70-ак година, подсећа Вулин, почело се говорити о "Великој Немачкој", о природном простору великог народа, па су мале земље бацане пред велико зло као храна, у нади да ће се велико зло нахранити малима и да се неће никада окренути према великима, па, пре него што је почео Други светски рат, у сред Европе почеле су се прекрајати границе.

"Ево нас 72 године касније, дочекали смо да слушамо о Великој Албанији, о природној Албанији, дочекали смо да слушамо како ће се поново мењати границе, како постоје планови, велики, јавни, без имало срама, страха, како ће се цртати нове границе. Овде, на нашем парчету неба и земље, цртају се само крвљу, коју ми не тражимо, крвљу коју немамо. Главе немамо да бацамо, чувамо их за школу, за радост", наглашава Вулин.

Ако је "велика Немачка" запалила читав свет, истиче министар, зашто онда "неко сумња да ће 'велика Албанија' запалити Балкан".

"Ево слушамо како људи због којих је ова слободољубива и добра земља била бомбардована, због њихових страшних лажи, о геноциду, о Рачку, слушамо како су се вратили и својим речима кажу да заврше оно што сви очекују - да се уједине у једну земљу. Јесмо ли због тога бомбардовани, јесмо ли због тога умирали, јесу ли нам због тога деца проглашавана колатералном штетом, да би се један народ ујединио на рачун других, као да ништа нисмо разумели, нисмо научили?", упитао је Вулин.

Понавља да, ако је "велика Немачка" запалила цео свет, зашто неко сумња да "велика Албанија" неће запалити Балкан и сматра да се 72 године касније, стоји пред истим изазовом, истим питањем - како пробудити велике и моћне да схвате да смо "премали народ да се нашом жртвом нахрани тако велико зло".

"Нисмо тражили парче туђе земље и нећемо га тражити, ми народ победника, нисмо тражили да се исцртају било које друге границе, ми народ антихитлеровске коалиције, не тражимо да било чије дете било када упозна страхоте рата, да своје кости остави далеко од куће, ми народ слободе", рекао је Вулин.

Како је навео, 72 године касније, моли се за слободу, "као сваки припадник народа који за ропство није знао и није могао".

"Зато вечерас говоримо и сваког следећег дана и зато ћемо радити и стварати Србију коју вреди бранити, 72 године касније, ми ћемо, ако су сви други заборавили, слобода је вредност изнад свега. И нека је слава победницима 9. маја, браниоцима, ратницима који су одбранили смисао цивилизације, постојање Европе, света. Ако нас њихова смрт није научила да избегнемо ратове, нека нас бар њихов пример научи шта морамо да бранимо. Нека им је слава", закључио је министар.

Свечану академију организовао је владин Одбор за неговање традиције народноослободилачких ратова Србије, док је центар "Мир" реализовао програм, играну ретроспективу безбрижног детињства које прекидају "штуке" 1941, окупација земље, и борба за слободу.