Снег и град нанели штету усевима, посебно око Љубовије

На седници скупштинског Одбора за пољопривреду, Радошевић је рекао да није редак случај код нас да пада снег у априлу на висинама изнад 500 и посебно изнад 800 метара надморске висине, па су снежне падавине, највише у западној Србији нанели штету пре свега засадима воћа, јер је дошло до ломљења родних грана па су и приноси смањени.

Након тога су ниске температуре додатно оштетиле усеве, као и град који је падао 3. маја.

Радошевић је изнео податке радарских центара о процени штете, према којима су највише оштећења претрпела села у општини Љубовија.

У љубовијском селу Леовић град је нанео штету на 150 хектара под малинама, купинама, воћу и поврћу са процентом оштећења до 80 одсто, док су у тамошњим селима Горња Љубовија и Оровица старадале малине и купине на по 100 хектара са процентом оштећења до 20 одсто.

У селу Савковић такође су страдале малине и купине до 30 процената, као и на 250 хектара села Селча са процентом оштећења између 15 и 20 одсто.

Штета је забележена и у општинама Крупањ на засадима воћа и поврћа, Бајиној Башти и Лучанима.

Град без штете, навео је Радошевић, запележен је у Ваљеву, Осечини, Великој Плани, Деспотовцу, Петровцу, Ариљу, Косјерићу, Ужицу, Рековцу, Врњачкој Бањи, Баточини, Врању, Лесковцу...

У појединим локалним самоуправа ради се на процени штете, додао је Радошевић.

Прецизирао је да су 3. маја против града дејствовавли стрелци са територија 37 локалних самоуправа, а са 151 лансирне станице испаљене су 454 исправне противгрдне ракете и једна неисправна.

Укупно је на противградним станицама преостало 7.189 акета спремних са дејство, додао је Радошевић.

Информисао је Одбор да је Републички хидрометеоролошки завод упутио захтев Министарству финансија да се обезбеде додатна средства за набавку још 6.000 противградних ракета.

Радошевић је подсетио да Министарство у буџету за ову годину нема одобрена средства за надокнаду штете, али је рекао да кроз низ активности и мера покушава да помогне да се смање ризици од елементарних непогода.

Пре свега, како је рекао, то су субвенције за премију осигурања усева у висини од 40 одсто, субвенције за набавку противградне мреже у висини од 50 одсто, као и за набавку система за наводњавање.

Члан Одбора Верољуб Марић из СНС-а указао је да најчешће страдају усеви у Западној Србији, уз Дрину, одакле углавном и долазе градоносни облаци.

Предложио је да због тога РХМЗ већи проценат ракета расподели у том делу земље, као и да се са БИХ разговара о бољој координацији противградне заштити.

Такође, указао је на значај популаризације осигурања усева.

Значај осигурања истакао је и Владимир Ђурић из Доста је било, који је упитао колики је обухват осигурања.

Радошевић је навео да је реч о око десет одсто осигураних усева, те да тај тренд премије осигурања, иако расте, и даље није довољан, јер поред министарства и локалне самоуправе дају субвенције за премију за осигурање.