Дуг пут до посла, живиш у једном а радиш у другом граду

Свакодневно, већ седамнаест година, због посла Гордана дневно у аутобусу проведе и до два сата. Да се усклади са редом вожње, каже, навикла је.

"Имати посао на југу Србије и то стабилан посао и уз то редовну плату која је већа од минималца је привилегија за све нас. Јесте напорно, прилично замра то проведено време у превозу али ја сам срећна што могу да радим посао који волим", каже Гордана Савић из "Јумка" у Врању.

Међутим, искуства страних послодаваца у Србији говоре да српски радници нису ради да путују до посла.

"Имамо потешкоће да убедимо људе који нису из Вршца да дођу и да тамо раде зашто не знам. Ми нудимо превоз аутобусом, аутомобилом, нудимо добре услове, међутим, људи то наводе као препреку кажу да им је тешко да путују свакод дана, наводе као жртвовање што нису заполсени у месту где живе", рекао је Роналд Зелигер, генерални директор "Хемофарма".

Зелигер каже да су са њим сагласне и бројне колеге из Шапца, Краљева и Суботице.

"Не можемо да нађемо врхуске стручњаке. Држава мора да уложи више како би помогла радницима да буду мобилнији. Знам чак неке фирме које запошљавају странце који раде те добре послове што мислим да је срамота", каже Зелингер.

Путовање због посла у други град највише зависи од услова рада, висине зараде и регулисања путних трошкова. Национална служба за запошљавање посредује када послодавац не успева да нађе радника из истог места где се фирма налази.

"Имате одређен број људи којима је близина породице или нека друга врста комодитета која их везује за место пребивалишта одлучујући фактор", рекла је Мирјана Сакић из Националне служба за запошљавање.

Осим тога, радници у Србији често наводе да су путеви лоши. Да се одлуче на корак да до посла путују отежавају им и нередовне линије градског и приградског превоза.

Александар Кемивеш из Привредне коморе Србије каже да ће унапређење путне мреже утицати на то да људи брже и ефикасније могу да мењају своју позицију током дана.

"Тржиште рада у Србији је генерално ригидније него нека друга тржишта рада. Међутим и оно се заснива на понуди и тражњи и на условима на тржишту. Претпоствка је да та понуда и тржња и да флексибилност тржишта рада може да утиче и на такве промене", каже Кемевиш.

Икао Европљани у просеку три до четири сата дневно проведу у превозу, недавно истраживање британских послодаваца показује да чак трећина анкетираних то сматра чистим губитком времена.

Време на путовање на посао и натраг требало да се законски урачуна у радно време, то је пресуда Европског суда правде за спор у Шпанији. Према њој, то време послодавац би морао и да плати.