Преглед штампе (13.11.2008.)

Београдски дневни листови данас пишу о одлуци Сабора да замоли патријарха Павла да остане на челу СПЦ, сарадњи Београда и Хага, каматним стопама, новим изасланицима Србије у свету, породиљи у коми коју су лекари влатили из болнице, ...

Уз Младића је мање од десет људи

Оцењујући као логичну тезу министра одбране Драгана Шутановца да је хапшење Радована Караџића отежало рад на лоцирању Ратка Младића, јер су сад и помагачи ратног команданта босанских Срба постали опрезнији, Расим Љајић, председник Националног савета за сарадњу с хашким трибуналом, ипак истиче да је данас врло мало људи који су уз Младића.

- Врло је мали број тих људи. Мање их је од десет. Реч је о људима који знају где се он скрива - каже Љајић за „Политику".

Говорећи о односу Београда и Хага уочи посете главног тужиоца Сержа Брамерца, 17. новембра, Љајић каже да је најважније је да је успостављен однос поверења.

"То је битна разлика у односу на минули период када је све што смо саопштавали било под великом сумњом, у време Карле дел Понте, али и на почетку Брамерцовог мандата. На сву срећу тај однос битно се променио, јер и код њега и у трибуналу, али и у добром делу међународне јавности, након изручења Караџића, постоји уверење да има политичке воље и да је хапшење Младића заиста постало техничко питање. Ово ће заиста бити радни састанак на којем ћемо говорити о детаљима наших потрага и плановима за даље акције. "

"Ове акције неће престати. Никада више људи није било ангажовано, никада више капацитета није било активирано него сад."

"Кад радите искрено, поштено и кад сте потпуно посвећени решавању проблема не може то поверење тек тако да нестане. Мислим да су сви уверени колико радимо на лоцирању Ратка Младића и Горана Хаџића. Реално сви знају да је Младић приоритет свих приоритета. Али није више питање да ми некога уверимо да радимо и да поверење одржимо. Иако су 44 човека изручена трибуналу, иако више немамо ниједан заостали захтев да се доставе документа трибуналу, све ће то пасти у воду ако Младић не буде изручен

Можемо сви да одемо у Хаг уместо Младића, Холанђани ће инсистирати на њему. Сви сад питају да ли је акција у Ваљеву била некакав маркетиншки трик. Чак су и неки странци били сумњичави, али сам и њима рекао да ми више немамо потребе да било коме шта доказујемо."

После свега моле патријарха да се не повлачи

Сабор Српске православне цркве, јуче, другог дана заседања, и званично је саопштио да је донео одлуку да „умоли његову светост патријарха Павла да и даље остане на челу Цркве".Сабор је такав став заузео након разматрања патријархове молбе од 8. октобра ове године да му се, због физичке немоћи, одобри повлачење из активне службе. Како је новинарима након преподневног дела заседања рекао секретар Светог синода протојереј-ставрофор Саво Јовић, договорено је и да делегација архијереја посети патријарха на Војномедицинској академији.

Међутим, према незваничним информацијама, још није договорено да ли ће чланови делегације имати задатак да патријарха умоле да одустане од своје молбе или ће му, пак, саопштити шта је Сабор одлучио. Заседање црквене скупштине, како се јуче могло незванично чути, највероватније ће бити завршено већ данас.

Према незваничним информацијамакоје су пренели неки медији,неке владикесу поставиле питање аутентичности патријархове молбе. Пошто је таквих гласова било и пре Сабора, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је више пута изјављивао да су потпис на молбу ставили патријарх, епископ жички Хризостом, бихаћко-петровачки Хризостом, милешевски Филарет и он сам.

Након што је са дневног реда скинута патријархова молба, Сабор је наставио разматрање другим тачака. Према незваничним информацијама (пошто се тачке дневног реда јавно не саопштавају), у наставку заседања владике је требало да разговарају о ситуацији на Косову и Метохији, посебно о спору у Епархији рашко-призренској након одлуке епископа Артемија да разреши свог викара игумана манастира Дечани, владику Теодосија.

Одлуком Сабора да патријарх Павле остане на челу СПЦ, према речима професора Православног богословског факултета у пензији Димитрија Калезића, „уважено је мишљење Цркве као целине".

Он је у емисији „Кажипрст"Телевизије Б92 рекао да ту одлуку разуме „потпуно саборски", те да је она резултат „сабраних различитих мишљења". Истичући да је Црква „заједница Бога, анђела, светаца и осталих људи грешника", он је рекао да су сви оличени „у члановима нашег архијерејског сабора и да су сви они добро ослушнули и ове друге димензије појма сабора и саборности и очигледно су сагласни са њима".

На питање о молби патријарха Павла Сабору да му се одобри да буде ослобођен дужности поглавара Цркве, Калезић сматра да не треба журити и да постоји разлог оваквом исходу и вероватноћа да „није аутентичан, ни текст, ни потпис".

Према речима бившег министра вера др Милана Радуловића, одлука Сабора је дубоко човечна и мудра и радост је за све верујуће људе. Таквом одлуком показало се, како је рекао Радуловић, а преноси Танјуг, да Свети архијерејски сабор СПЦ одлуке доноси заједнички, „јединством духа светога", а не „по људској памети појединачних чланова тог највишег црквеног тела".Он је прецизирао да се народ не би бунио, али би био жалостан,пошто „нема невоље која тера на избор патријарха".

Протићу Швајцарска, Смајловићки Канада

Два историчара, један новинар, један професор и три професионална дипломата биће ново амбасадорско појачање Србије, сазнају "Новости". Један од историчара - Душан Батаковић, заправо, само се преусмерава из Канаде у Француску, док други - Милан Ст. Протић, председник Политичког савета ДХСС, некада амбасадор у Вашингтону, враћа се у дипломатску орбиту, и овог пута биће знатно ближе Београду - у Берну.

Предлози ових "трансфера" у четвртак ће се, према нашим информацијама, наћи пред Владом.

Бивша главна и одговорна уредница "Политике" Љиљана Смајловић требало би да буде дипломатски представник Србије у Канади. Иво Висковић, професор Факултета политичких наука, биће амбасадор у Берлину.

Са места државног секретара у МСП, Радојко Богојевић одлази у Варшаву, где Србија тренутно и нема амбасадора, већ отправника послова. У својој каријери Богојевић је био амбасадор СРЈ, касније СЦГ, у Египту, а био је и на дужности отправника послова амбасаде Југославије у Лондону.

У Букурешт одлази Зоран С. Поповић, помоћник министра Јеремића. Њему ће то бити треће амбасадорско одредиште, пошто је већ службовао у Јордану и Сирији. Интересе Србије у Рабату заступаће Станислав Стакић, некадашњи југословенски амбасадор у Кувајту.

Слањем нове дипломатске поставе, у Београд се враћа стара.

У Румунији, амбасадорски мандат окончаће Душан Црногорчевић, у Немачкој - Огњен Прибићевић, у Мароку - Мехмед Бећовић, а у Паризу некадашњи саветник Вука Драшковића и Војислава Коштунице - професор ФПН Предраг Симић.

Променама у нашим амбасадама, међутим, овде није крај. Нови "прелазни рок" очекује се у фебруару.

Милан Ст. Протић, чије је службовање у Вашингтону остало упамћено по освештавању амбасаде, али и по краткоћи мандата (враћен у Београд после свега неколико месеци), сада ће заменити помало већ заборављеног, некадашњег кандидата за председника Србије Драгана Маршићанина. Бивши функционер ДСС крајем године у Швајцарској навршава четири године на амбасадорској дужности, на коју је отишао одмах после изборног дебакла 2004. године.

Рата опет нижа

Банке у Србији смањиће камате, пре свега на стамбене позајмице. Наиме, због обарања европске каматне стопе - еурибора, са 5,41 на 4,59, у наредном периоду камате ће бити ниже. За еурибор - европску каматну стопу, по којој банке плаћају новац, везани су многи, пре свега стамбени зајмови.

Снижење еурибора одговараће највише грађанима који узимају нове стамбене позајмице, јер их чека појефтињење и до један одсто, док ће они који већ отплаћују ове зајмове, због високог курса, пад еурибора осетити само симболично.

Иначе, све до августа ове године, месечне обавезе за кредите су падале. Делом због ниског нивоа курса динара, а делом због смањења еурибора. Због финансијске кризе која потреса свет, па и Србију, све позајмице су поскупеле, а на удару су се нашли највише стамбени зајмови.
Како се камате обрачунавају у појединим банкама?

Уникредит банка је у марту ове године увела стамбене позајмице у еврима и "швајцарцима" са каматним стопама које се усклађују четири пута годишње, односно у фебруару, мају, августу и новембру, с тромесечном вредношћу еурибора и либора (за швајцарску валуту). Како кажу у овој банци, у складу са уговорима о стамбеним позајмицама, а у зависности од кретања цене новца на међународном тржишту, камате могу да расту и да падају. То доказује и последње смањење камате 10. новембра.

Наиме, код стамбених кредита везаних за евро, тромесечни еурибор је забележио пад у односу на 8. август ове године, са 4,96 на 4,59 одсто, односно за 0,37 одсто. У складу с тим процентом, како кажу у Уникредит банци, и клијенти плаћају мању рату. Када су у питању зајмови у швајцарским францима, будући да је вредност тромесечног либора смањења од 8. августа до 10.новембра са 2,75 на 2,55 одсто, за 0,19 одсто је умањена месечна обавеза грађана.

Тако, на пример, за стамбени кредит од 50.000 евра, од августа до новембра рата је била 342,81 евро, а сада је за око 11 евра нижа, односно износи 331,13 евра.

Интеза формира каматне стопе у складу с кретањем еурибора.

- Стамбене позајмица усклађујемо тромесечно, што значи да ћемо ново усклађивање имати 28. децембра. Последња корекција била је 28. септембра, када је ова европска камата износила 5,29 одсто.

Грађани који узимају нове стамбене зајмове већ добијају нижу цену, односно камате су око 9,50 одсто годишње.

Сосијете женерал банка стамбене кредите с варијабилном каматом усклађује сваког месеца. Али, како каже Антоан Тусен, председник Извршног одбора ове француске банке, најтраженији су зајмови са фиксном каматном стопом. Ипак, ова банка, која тврди да до сада није дизала камате, за наредни период најављује скупље нове позајмице, због повећаних спољних трошкова, али наглашава да скок неће бити од неколико процената. Поскупљење неће важити ни ретроактивно.

У Рајфајзену свака кредитна партија се усклађује шестомесечно са актуелним нивоом еурибора. Пошто се у овој банци каматна стопа израчунава као маржа плус еурибор, клијенти ће аутоматски осетити снижење камате ако дође до пада еурибора.

Нажалост, снижење еурибора код нас неће имати тако велики значај, нити се може осетити у пуној мери, ако евро настави да јача.

Амфилохије устукнуо пред ставом већине

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије био је главни иницијатор да се патријарху Павлу на потпис однесе текст молбе да буде разрешен дужности и први који је у уторак ујутру одустао од идеје да се Сабор прогласи за изборни и да се изабере нови патријарх. Након бојкота јутарње литургије схватио је да нема већину која би га изгласала за једног од три кандидата од којих се извлачи име новог патријарха, каже за „Блиц" један владика који је захтевао анонимност. Владика каже да је митрополит Амфилохије на крају првог дана заседања Сабора поручио старијим владикама да би „требало да часте" јер је победила њихова опција. Одговорено му је: „Високопреосвештени, није победила опција, већ небо и Свети дух!"

Званичним саопштењем СПЦ да је Сабор одлучио да замоли патријарха Павла да, и поред здравственог стања и физичке немоћи, остане на челу СПЦ, стављена је за сада тачка на сукоб владика око тога да ли треба бирати новог патријарха јер актуелни не може да води Цркву „као што тело не функционише без главе". Међутим, овој одлуци претходила је целодневна бурна саборска расправа у којој су предњачиле старије и конзервативније владике које су се противиле да се Сабор прогласи за изборни.

Владике које су сматрале да Цркви треба нови поглавар нису се истицале, а како тврде извори „Блица" из Патријаршије, посебно је била уочиљива повученост митрополита Амфилохија, од кога се очекивало да заседању да основни тон и доведе владике до одлуке о проглашењу изборног Сабора. Један од владика каже да је митрополит био обесхрабрен чињеницом да је, уместо 45 владика на свету архијерејску литургију дошло свега 18 архијереја, као и да се због тога одустало од претходно усаглашеног сценарија да се и призив Духа светога обави у Саборној цркви.

Према причи неколико владика, на почетку заседања архијереји су инсистирали да их Синод увери у аутентичност молбе патријарха Павла о повлачењу са трона СПЦ. Тај документ им је прочитан и пружен на увид. Било је очигледно, тврде владике, да је писмо написао Синод, а да га је патријарх само потписао.

Епископ канадски Георгије каже за „Блиц" да је евидентно, као што им је и појашњено, да је писмо саставио Синод.

Породиљу у коми вратили из болнице

Светлану Вучковић, која је у уторак тешко повређена у саобраћајној несрећи на аутопуту код Смедерева, лекари су за два дана три пута превозили у коматозном стању на релацији пожаревачка болница - београдски Ургентни центар. У несрећи је повређено и њено троје деце Емина, Радомир и Алекса, који се опорављају у болници.

Светлана је у уторак са тешким повредама пребачена у болницу у Пожаревцу, где су је лекари оперисали и царским резом на свет је донела мушко дете. Одмах је упућена на лечење у Ургентни центар у Београду, али је после прегледа враћена у Пожаревац. Међутим, у среду је поново санитетским возилом превезена у Ургентни центар, где се и сада налази.

Са несрећном женом у санитетском возилу била је др Невенка Селаковић, анестезиолог и реаниматолог.

- Она је примљена у тешком стању са повредама главе, ребара и сумњом да има крварење у трбуху. Операција је протекла без проблема, али смо тек током захвата видели да је пацијенткиња трудна. Урађен је царски рез и без извода из анестезије ставили смо је у санитет и са целокупном пратећом опремом за праћење виталних параметара. До Београда је била у стабилном стању. Тамо су установлили да нема већих повреда и с обзиром на то да није било места и слободне машине за дисање, договорили смо да је вратимо у Пожаревац. Тада је одлучено да је поново упутимо у Београд уколико буде потребно - испричала је Селаковићева.

Дан касније, телефон лекара у Ургентном центру је поново зазвонио. Докторка Мирјана Племић са хируршког одељења пожаревачке болнице, где је повређена Светлана била збринута, затражила је да се она пребаци на неурохирургију Ургентног центра. Несрећна жена је тако по трећи пут стављена у санитетско возило и превезена у Београд.

Владан Живковић (48), њен невенчани супруг који је возио „фолксваген" на који је налетео грчки шлепер, огорчен је због таквог понашања лекара.

- Супруга ми је у несвесном стању, а лекари не знају да објасне зашто су је из Београда враћали у Пожаревац. Као да желе намерно да је убију - пита се Живковић.