Проблем ивањичких ратара – шта урадити са вишком кромпира?

Драшковићи из Мочиоца ове године произвели су око 1.500 тона кромпира. Искусни у гајењу те културе, годинама су бележили рекорде у производњи. Сада, кажу, неће имати зараду, а у магацинима ће остати више од 400 тона кромпира.

"Споразум о стабилизацији и придруживању значи отварање царина и бесцаринску зону и онда смо под истом лупом и ми и сви Европљани, значи, што се тиче тржишта. А ми нисмо у могућности да произведемо тако јефтин кромпир као они што раде", објашњава Миодраг Драшковић, произвођач из Мочиоца.

Да је производња скупља од продајне цене слажу се и други ивањички ратари. Наводе да се никада није могло поредити да једно јаје кошта као килограм кромпира, а 1939. године килограм кромпира и хлеба исто су коштали.

"Ако је сада килограм хлеба 100 динара, јер то је практично сто динара, или приближно сто динара, онда и кромпир треба да буде са таквом ценом, у некаквом паритету, јер енергетски и било како он толико вреди", наводи Добривоје Караклајић, произвођач из Прилика.

Стручњаци кажу да наш квалитет није на нивоу конкуренције на европском тржишту, те да повремено извозимо у Албанију, Румунију, Бугарску и Русију. Истичу и да произвођачи, уговарањем производње, треба да имају обезбеђен пласман робе.

"Они са прерађивачима знају унапред колика је цена и оно што се тренутно на тржишту креће то су цене на нивоу 16 центи, то им даје једну дугорочну сигурност да та производња буде профитабилна, наравно уз примену свих неопходних агротехничких мера", објашњава проф. др Зоран Брочић са Пољопривредног факултета у Београду.

Др Дејан Манојловић, координатор за пољопривреду Општине Ивањица, наводи да општина у сарадњи са европским прогресом и владом Швајцарске пружа пољопривредним произвођачима пуну подршку у реализацији пројекта регистровања ознаке географског порекла ивањичког кромпира.

"Овај пројекат ће омогућити јединственији наступ на тржишту и бољу цену", наводи Манојловић. 

Ивањички кромпир издваја се по квалитету и веома је тражен на пијацама широм Србије. Где ће завршити вишак производа који је годинама препознатљив, још се зна.