"Грађани највише верују РТС-у"

Повод за истраживање је светски Дан слободе медија, а истраживачи наводе да су забринути за квалитет информација које долазе до грађана, те позивају надлежне институције да покажу јасну намеру да се медијска сфера уреди на корист грађана.

Анализирајући став грађана према електронским и штампаним медијима у Србији, анкетирана су 1.204 испитаника у периоду од 10. до 17. марта и закључак је да грађани највише гледају програм Радио-телевизије Србије, коју прати четвртина њих, док локалне телевизијске станице прати тек два одсто.

Нешто мање од петине прати Пинк, 15,4 одсто гледа Прву, кабловске станице помињу се у 11,3 одсто случајева и међу њима највећу гледаност бележе спортски канали и Н1.

На дну листе гледаности налази се други јавни сервис Радио-телевизија Војводине, са тек један одсто.

Највише се верује вестима Првог програма РТС-а, Пинковим двоструко мање, (32,7 према 15,8 одсто), док је на трећем месту Б92 са поверењем 7,6 одсто гледалаца, а следе Прва са 7,1, Н1 са 5,2, РТВ са 1,3 одсто...

Готово 30 одсто као најобјективнију види РТС, док 23,2 одсто грађана сматра да у Србији нема објективне телевизије.

Најчитаније дневне новине су Блиц са 14,5 одсто, следе га Информер и Курир са 7,7 и 7,1 одсто читалаца, Политику чита четири одсто грађана, а Данас 1,6 одсто, док најобјективнијим новинама читаоци сматрају Вечерње новости.

Иза Новости, објективним се сматрају Информер, Блиц и Политика, док остале дневне новине као објективне види тек мање од пет одсто грађана.

На Фејсбуку је 52,8 испитаних грађана, највише међу млађом популацијом. Међу људима који имају између 18 и 29 година само 15,8 њих не користи Фејсбук.

Твитер има само 9,4 одсто становника Србије, а највећи број корисника је из групе оних од 18 до 29 година. На Инстаргаму је нешто више корисника – 17,2 одсто, и опет највише у популацији између 18 и 29 година.

На основу резултата истраживања, Институт за европске послове подсећа да Светски дан слободе медија Србија дочекује на 66. месту листе земаља рангираних у оквиру Индекса слободе медија коју објављују Репортери без граница, те оцењује да је то јасан показатељ да грађани не верују медијима.

Овакви резултати, поручују из Института, треба да забрину одговорне институције, али и саме медије и цивилно друштво.

Како наводе, постојање независних медија јесте интерес сваке демократске земље и њених грађана, јер су независни и слободни медији контролор власти и штите право грађана на јавност рада институција. Институт за европске послове упозорава да је тешко да медији испуне ту улогу ако се на њих врше притисци, ако је извештавање навијачко и пристрасно а аутоцензура присутна.

Забринути смо и због квалитета информација које долазе до грађана и чињенице да могу бити ускраћени за правовремене, објективне и целисходе информације, наводи се у тексту којим Институт позива све актере, а посебно надлежне институције да покажу јасну намеру да се медијска сфера уреди на корист грађана.