Дипломатски поклон - прича о српској историји, култури, традицији
Дипломатски поклони су важан део протокола највиших државних институција и званичника, али за више од 1.000 жена које се баве традиционалним рукотворинама, последњих десетак година, представља и извор прихода. Који производи заслужују да представљају Србију на највишим местима у иностранству.
У вртовима Кине овог пролећа расту и Панчићева оморика и шљива из Шумадије. Поклон српског председника, кинеском колеги.
"Његово одушевљење је било нестварно, однели сте му биљку, причу о Панчићевој оморики, једну причу о српској шљиви", каже Јасмина Митровић Марић, саветница председника Србије.
Прича о српској историји, култури, традицији - дипломатски поклон, укратко. Није увек исти, већ је примерен домаћину и прилици. У време стогодишњице Првог светског рата, дар највишим званичницима и Ратни лбум из тог периода.
"Зато што је то посебна прича о учешћу Србије у Првом светском рату обогаћена српским војничким гробљима, обогаћена савезничким грбљима у Србији а има и песама, не само домаћих него и страних аутора које су посвећена српској војсци", каже Митровић Марић.
Лице Србије представља и пиротски ћилим, јединствен у свету, јер нема наличје. Кад важни гости дођу у Пирот, ткаље их зову да седну за разбој.
Славица Ћирић из "Дамског срца" каже да гости треба да пробају технику како се пиротски ћилим израђује и тек онда када пробају и виде како је то тешко јасно им је зашто се Србија толико поноси пиротским ћилимом.
Осим пиротског, међу дипломатским поклонима прошле године нашла се и рукотворина из западне Бачке - стапарски ћилим, а Стапар међу 50 градова и општина у којима се тка, везе и ваја традиција. Међу њима и Београђанке из "Беоетномреже".
"Нама је то доказ да смо ми мајстори у свом послу. Наша традиција је неисцрпна тако да имамо мотиве које дословно преносимо као реплике а у већини случајева их стилизујемо и примењујемо на производе који су употребљиви у данашњем времену", каже Снежана Јовановић из "Беоетномреже".
Већ 15 година повезује их "Етномрежа". Више од хиљаду жена, углавном са села, тако и заради.
"Професионализовале су се као поизвођачи за тржиште, научиле су који су то стандарди које тржиште тражи, да треба да поштују квалитет и рокове, да треба бити конкурентан ценом, да се мора производ упаковати и да мора да носи сертификат који пича причу о нашој традицији", каже Виолета Јовановић из "Етномреже" .
То чине и текеришки пешкир, грнчарија из Злакуса, азбука у златовезу.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар