Дипломатски поклон - прича о српској историји, култури, традицији

Дипломатски поклони су важан део протокола највиших државних институција и званичника, али за више од 1.000 жена које се баве традиционалним рукотворинама, последњих десетак година, представља и извор прихода. Који производи заслужују да представљају Србију на највишим местима у иностранству.

У вртовима Кине овог пролећа расту и Панчићева оморика и шљива из Шумадије. Поклон српског председника, кинеском колеги.

"Његово одушевљење је било нестварно, однели сте му биљку, причу о Панчићевој оморики, једну причу о српској шљиви", каже Јасмина Митровић Марић, саветница председника Србије.

Прича о српској историји, култури, традицији - дипломатски поклон, укратко. Није увек исти, већ је примерен домаћину и прилици. У време стогодишњице Првог светског рата, дар највишим званичницима и Ратни лбум из тог периода.

"Зато што је то посебна прича о учешћу Србије у Првом светском рату обогаћена српским војничким гробљима, обогаћена савезничким грбљима у Србији а има и песама, не само домаћих него и страних аутора које су посвећена српској војсци", каже Митровић Марић.

Лице Србије представља и пиротски ћилим, јединствен у свету, јер нема наличје. Кад важни гости дођу у Пирот, ткаље их зову да седну за разбој.

Славица Ћирић из "Дамског срца" каже да гости треба да пробају технику како се пиротски ћилим израђује и тек онда када пробају и виде како је то тешко јасно им је зашто се Србија толико поноси пиротским ћилимом.

Осим пиротског, међу дипломатским поклонима прошле године нашла се и рукотворина из западне Бачке - стапарски ћилим, а Стапар међу 50 градова и општина у којима се тка, везе и ваја традиција. Међу њима и Београђанке из "Беоетномреже".

"Нама је то доказ да смо ми мајстори у свом послу. Наша традиција је неисцрпна тако да имамо мотиве које дословно преносимо као реплике а у већини случајева их стилизујемо и примењујемо на производе који су употребљиви у данашњем времену", каже Снежана Јовановић из "Беоетномреже".

Већ 15 година повезује их "Етномрежа". Више од хиљаду жена, углавном са села, тако и заради.

"Професионализовале су се као поизвођачи за тржиште, научиле су који су то стандарди које тржиште тражи, да треба да поштују квалитет и рокове, да треба бити конкурентан ценом, да се мора производ упаковати и да мора да носи сертификат који пича причу о нашој традицији", каже Виолета Јовановић из "Етномреже" .

То чине и текеришки пешкир, грнчарија из Злакуса, азбука у златовезу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 05. март 2026.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом