Објављени резултати конкурса Министарства културе за 2017.

Према резултатима објављеним на сајту Министарства укупно је подржано 698 пројеката са 338,38 милиона динара.

У области Филмска уметност и остало аудио-визуелно стваралаштво од 142 пријављена пројекта одабрано је 78 који ће бити (су)финансирани са 71,25 милиона динара.

Износи се крећу од 13 милиона, колико је добио Међународни филмски и музички фестивал "Кустендорф", до 150.000 динара, колико је, на пример, издвојено за 21. Међународни фестивал подводног филма у Београду.

Поред "Кустендорфа", највише средства су добили 24. Фестивал европског филма Палић и 45. Фест (по 9 милиона), 23. Фестивал ауторског филма (4,5 милиона), 52. Филмски сусрети у Нишу (3,15 милиона), 13. "Слободна зона" (3 милиона), 10. Лесковачки интернационални фестивал филмске режије - LIFFE (1,2 милиона), 64. Београдски фестивал документарног и краткометражног филма (1,15 милиона), 41. Фестивал филмског сценарија у Врњачкој бањи (1,55 милиона), док су "Beldocs", "Cinema City", "Седам величанствених" и "Kids fest" добили по милион динара.

У области позоришне уметности од 312 пројеката изабрана су 53, а биће подржани са 64,3 милиона динара.

Највише је опредељено за 51. Битеф фестивал (14 милиона динара), следе 62. Стеријино позорје (пет милиона), 22. Југословенски позоришни фестивал "Без превода" у Ужицу (3,4 милиона), 46. "Дани комедије" у Јагодини (три милиона), 24. Међународни фестивал позоришта за децу у Суботици (два милиона), колико је издвојено и за 44. Инфант, 9. Desire Central Station festival (Нови Сад), 2. "Позоришно пролеће" (Шабац), 19. Међународни фестивала "Златна искра" (Крагујевац), "Јоакиминтерфест" (Крагујевац) и 53. Фестивал професионалних позоришта Србије "Јоаким Вујић" (Лазаревац-Пирот).

За годишњи програм Радионице "Интеграције" предвиђено је 1,4 милиона динара, док ће гостовања више српских позоришта у иностранству бити помогнуто са по 500.000 динара. Позориште "Пуж" и Београдско драмско позориште за прославе својих јубилеја добили су по 700.000 динара.

Када је уметничка игра у питању, комисија је одабрала 39 пројеката од 109 пријављених, а одобрено је 21,90 милиона динара.

За Београдски фестивал игре, који је прошле године добио 12 милиона динара, овога пута је издвојено 2,5 милиона, колико је предвиђено и за 21. Фестивал кореографских минијатура.

Пројекат "Магија Балкана" трупе "Уна Сага Сербика" биће подржан са милион динара, Битеф денс компанија добила је 1,4 милиона, 26. Белеф 500.000, а 50. Хомољски мотиви у Кучеву 600.000 динара. Подржано је и више пројеката Сервиса за савремени плес – Станица.

У области ликовне, примењене и визуелне уметности, дизајна и архитектуре од 517 пријављених пројеката (су)финансираће се 133 са укупно 56,05 милиона динара и то 23 пројекта домаћих установа и организација (7,3 милиона динара), 12 самосталних наступа домаћих професионалаца у култури у Србији (3,6 милиона), 43 годишња пројекта галерија и излагачких простора (21,45 милиона), 17 пројеката међународне сарадње у Србији (9,05 милиона).

Комисија је одабрала и седам пројеката међународне сарадње у иностранству (2,55 милиона), два самостална наступа домаћих професионалаца у иностранству (600.000), 22 ликовне колоније и резиденцијална програма (9,35 милиона), три мултимедијална пројекта (900.000), један научно-истраживачки пројекат (350.000 динара) и три пројекта на Косову и Метохији (900.000).

Тако је 57. Октобарски салон добио три милиона динара, а 12. Београдска недеља архитектуре - БИНА 500.000 динара.

За област музике издвојено је 50,38 милиона динара који ће бити распоређени на 80 пројеката одабраних међу чак 415.

На музичке фестивале и манифестације (25 пројеката) одлази 27 милиона динара при чему су највише добили 52. Мокрањчеви дани (2,5 милиона), Нишвил (2,4 милиона), 20. Панчевачки џез фестивал (2,4 милиона), 33. Београдски џез фестивал (2,3 милиона), Номус (2,3 милиона), 49. Бемус (1,9 милиона), 18. Гитар арт фестивал (1,5 милиона)...

За 17 концерата и концертних гостовања издвојено је 9,9 милиона динара, за 12 појединачних пројеката 5,9 милиона, 15 пројеката у сегменту такмичења, радионице, семинари и конференције 4,75 милиона, а за 11 пројеката традиционалног стваралаштва и аматеризма 2,83 милиона динара.

Када је у питању издавање капиталних дела на српском језику и вредних дела из области домаће и преводне књижевности, на конкурсу су одабрана 22 пројекта од 175 пријављених, а биће (су)финансирана са укупно 9,39 милиона динара.

Издавачки центар Матице српске добио је највећу суму (1,2 милиона) за Антологијску едицију "Десет векова српске књижевности" (осмо коло у 10 књига), следе "Евро Боок" (милион) за "Насиље над Србима у 20. веку", "Прометеј" (800.000) за "Еедицију 1914-1918" (четврто коло), Матица српска (500.000) за Српски биографски речник (седми том), Музеј Српске православне цркве (440.000) за издање "Костим и инсигније српске властеле у средњем веку", "Архипелаг" (400.000) за едицију 100 словенских романа.

На конкурс за (су)финансирање књижевних манифестација и награда стигло је 126 пријава, одабрана су 53 пројекта између којих ће бити подељено 11,81 милиона динара.

За Вукову награду предвиђено је 800.000, за НИН-ову 400.000, а за Змајеву награду Матице српске и награду Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности по 240.000, за признање "Златна значка" Културно-просветне заједнице Србије 290.000.

Што се тиче манифестација са 600.000 динара биће помогнуто организовање 54. Међународних београдских сусрета писаца, а са 500.000 динара 84. Вуков сабор у Тршићу, 290.000 добила је Вукова задужбина за обележавање свог јубилеја,исто толико је предвиђено за Борину недељу, док је по 240.000 обезбеђено за 42. Међународне београдске преводилачке сусрете, 11. фестивал "Тргни се! Поезија!", 12. "Кикинда Схорт" и књижевно-трибински програм Српског књижевног друштва.

Удружење књижевника Србије и Српски ПЕН центар добили су по 240.000 динара за Трибину "Француска 7" и Међународну конференцију "Европа разлика или различита Европа", а издавачка кућа "Архипелаг" 250.000 динара за 6. Београдски фестивал европске књижевности.

За (су)финансирање издавања периодичних публикација из области уметности и културе издвојено је 9,37 милиона, а од 110 пријављених пројеката одабрана су 42 те ће тако Летопис Матице српске, који је био скоро пред гашењем, добити 600.000 динара, 500.000 "Књижевне новине" УКС-а, по 400.000 динара часопис "Савременик плус" (ИП "Апостроф" доо, Београд) и часопис за књижевност, уметност и културу "Повеља" (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево).

Матица српска је добила средства и за још три зборника, а међу одабраним часописима су и "Сцена" (250.000), "Градина" (300.000), "Градац" (190.000), "Лудус" (150.000).

У области културних делатности деце и за децу и младе подржана су 73 пројекта са 20,3 милиона динара, а највише су добили (по милион динара) Дечји културни центар Београд за 48. Међународни сусрет деце Европе (Радост Европе) и Међународни центар књижевности за децу "Змајеве дечје игре" за 60. Јунски програм Змајевих дечјих игара.

У области културних делатности особа са инвалидитетом предвиђено је финансирање 23 пројекта (пријављено 95) са 7,9 милиона динара.

Износи се крећу од 655.000 колико је добио Народни музеј у Зрењанину за пројекат партиципације особа са инвалидитетом и маргинализованих група кроз креативне радионице и изложбу до 150.000 колико је предвиђено за инклузивну представу "Театар срца" Дома културе "Кочо Рацин" у Јабуци.

Подржана су и 102 пројекта (са 15,64 милиона) 17 националних мањина - Буњеваца (четири пројекта), Румуна (6), Русина (4), Словака (7), Хрвата (9), Мађара (17), Бошњака (12), Бугара (3), Влаха (3), Рома (10), Чеха (3), Словенаца (3), Албанаца (3), Грка (1), Јевреја (4), Македонаца (4), Немаца (3), а износи се крећу од 300.000 до 120.000.

Конкурс је трајао од 9. јануара до 10. фебруара, а на сајту Министарства налазе се и имена чланова комисјја које су одлучилавале о избору пројеката који ће се финансирати или суфинансирати из буџета.

Претходних дана су се у јавности појављивала разна нагађања у вези резултата Конкурса за (су)финансирање пројеката у области савременог стваралаштва за 2017. годину, док је Асоцијација Независна културна сцена у саопштењу достављеном медијима критиковала Министарство културе и информисања због кашњења са објављивањем резултата.