Одата пошта убијеним радницима РТС-а

Полагању венаца присуствовали су чланови породице, колеге и пријатељи погинулих радника, руководство РТС-а и заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић.

У име породица настрадалих радника Милорад Медић рекао је у обраћању окупљенима да су светски моћници и челници НАТО одлучили да први пут у историји ратних сукоба бомбардују једну медијску кућу и прогласе је за медијски циљ, иако су знали да у тој згради сваке ноћи има 150 и 160 људи, цивила који су обављали свој посао.

Истакао је да радници РТС-а, који су остављени на милост и немилост, нису ни против кога ратовали и нису никога угрожавали.

"Радници РТС-а су убијени јер нису били заштићени и о њима, осим њихових породица нико није бринуо, а они који су то могли и по наредби имали обавезу да то ураде, нису предузели ништа да заштите људе и технику, јер је можда требало да буде више мртвих зарад нечије победе у пропагандном рату", рекао је Медић.

Додао је да је за злочин одговарао само тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић и да тужилаштво није предузело никакве друге радње да би се утврдило ко је још одговоран за страдање радника.

"Ми их носимо у срцима и они су стално у нашим мислима, жртве и овај споменик 'Зашто?' су опомена да се овакав злочин никада не понови и да се никада не заборави зарад будућих генерација", навео је Медић.

Жанка Стојановић, мајга погинулог радника РТС-а Небојше Стојановића је навела да се терет бола нагомилава.  

"И ми смо у истој тој ноћи и истом том дану када се то догодило. Ми смо и даље у оној години када сви одговорни ћуте. И тражимо истину и правду", рекла је Жанка Стојановић.  

Драгољуб Милановић je 2002. осуђен на 10 година затвора, јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе да људе и технику измести из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.

Пошта радницима РТС-а погинулим у НАТО бомбардовању одата је и ноћас у два сата и шест минута.

НАТО је 23. априла 1999. године бомбардовао РТС са два разорна пројектила.

Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" саопштила је 2000. године да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде Телевизије.

Амнести интернешнел истиче да је напад на зграду РТС-а, као цивилни објекат био намеран, а убијање 16 радника сматра ратним злочином.

Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

У нападу НАТО-а, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић(50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма и Слободан Јонтић (54), монтер.