"Неискрен однос државних органа према људским правима"

Милош Јанковић је, на конференцији Куће људских права на којем се разговарало о препорукама Комитета Уједињених нација за људска права за Србију, указао да се питање људских права у Србији не схвата као темељ једног друштва, већ се то ради због неког циља, "зато што се мора".

Чујемо да се то ради због Европе, међународних стандарда, рекао је Јанковић.

Говорећи о тренду у свету да се избегава принцип поделе власти, Јанковић је рекао да се стварају култови личности, не само у Србији већ и у свету.

"У Уставу Србије постоји принцип поделе власти, али ће то тешко изговорити неко ко је у систему државне власти. Беже од тога као ђаво од крста", оценио је он.

Владавина права је такође маргинализован постулат, јер, како је истакао Јанковић, шта ће нам право ако имамо индивидуалну вољу и интерес који служи одређеној групи људи.

Јанковић је рекао да, када се у Србији говори о независним институцијама, постоји антагонизам према њима.

"Неко је рекао овде 'нећу председника који ће да ми звоца'. Ако је то однос две полуге власти, какав је онда однос према независним телима. Тренд је да се независне државне институције дезавуишу кроз постављање подобних руководилаца тих тела", указао је Јанковић.

Јанковић је истакао и да се препоруке упућене Србији у највећој мери не спроводе, а то је илустровао примером да од 2004. године није усвојена дефиниција тортуре.

Према његовим речима, неспремно се иде на састанке Комитета, не припремају се одговори или се избегавају одговори.

Кућа људских права Београд је ове године уз подршку Фондације Кућа људских права из Женеве учествовала у писању "извештаја из сенке", као и на припремном састанку на ком су у неформалном разговорима са Члановима Комитета УН за људска права представили кључне изазове у остваривању људских права у Србији.

Комитет је поздравио усвајање Закона о извршењу кривичних санкција и Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности, усвајање Закона о спречавању насиља у породици, као и ратификације појединих међународних конвенција.

У извештају Комитет изражава забринутост због преовладавања злочина из мржње, специјално против Рома, дискриминације ЛГБТИ особа и особа са ХИВ, искључивања Рома, особа са инвалидитетом, дискриминације жена, насиља против жена и деце, нерешавања питања несталих особа, смрти или нестанка деце из породилишта.

Указано је на питања забране тортуре и злостављања, трговине људима и присилни рад, положаја особа лишених слободе, избеглица и тражилава азила.

Комитет је забринут због навода о јавном клеветању и застрашивању медијских радника од функционера, сужавања простора за јавну дебату и нарочито гоњења новинара и актера цивилног друштва због изражавања мишљења.

Констатујући приватизацију медија, Комитет је и даље забринут због недостатка транспарентности у погледу власништва медија и текућег јавног утицаја на одређене медије, наводи се у завршним запажањима о трећем периодичном извештају Србије.