Које ћемо историјске личности славити и ко сме да добије споменик
Нови закон о меморијалима требало би да понуди одговоре на питања које историјске личности заслужују да им се почаст ода подизањем споменика, који догађаји захтевају да војни меморијали о њима сведоче пред будућим генерацијама. Та област у Србији од распада бивше Југославије није уређена, што потврђују спомен-обележја терористима и сарадницима са напријатељима државе.
Споменик десетинама хиљада жртава у Јајинцима осамдесетих година прошлог века подигнут је по законима и јасним критеријумима тадашње Југославије. Али и по распаду заједничке државе, за војне меморијале и места страдања у Србији важе прописи из шездесетих и седамдесетих година прошлог века.
"То је створило услове за хаотично стање које траје 30, 40 година у том смислу што нама ничу различита обележја, без јасно утврђених критеријума, без прецизно донетих одлука због чега се подижу, коме се подижу, кога треба да славе, односно чије сећање треба да чувају", сматра историчар Дејан Ристић.
Ред би требало да уведе нови закон, који, уместо локалним самоуправама, главну реч даје телу на нивоу Републике.
"Формираће се савет у чијем ће саставу бити најистакнутији појединци историјске струке на првом месту, који ће давати свој предлог ресорном министру да одлучи о конкретном меморијалу. Суштински критеријум је однос према ослободилачкој традицији српског народа и свих народа који живе у Србији", напомиње министар за рада, запошљавања и социјалне политике Александар Вулин.
Када се обележава место страдања или подиже војни меморијал, главни критеријум је историјски утврђена истина. Када је тумаче једино на локалу, обележје добије ОВК у Прешеву, Аћиф-ефендија у Новом Пазару.
Одговарајући на питање да ли спомен-плоча Аћиф-ефендији може да буде уклоњена ако нови закон буде усвојен, Вулин каже да може – уколико се закон усвоји у смислу ретроактивности.
"Суштина закона је да се исправе деценије небриге и деценије у којима није постојало никакво законско решење и коме је свака локална самоуправа могла да постави било какав споменик, а да притом не води рачуна која је то порука коју споменик поставља и даје будућим генерацијама", додаје Вулин.
У Бошњачком националном већу, кажу, очекују да нови закон уклони и сведочења на личности и догађаје који вређају Бошњаке. За обележје Аћиф-ефендији кажу да није спомен-плоча, већ пано.
"Чекамо епилог поступка судске рехабилитације код Вишег суда у Новом Пазару. Понашаћемо се у складу са чињеницом те судске пресуде и са чињеницом коју закон буде регулисао у овој области", поручује потпредседник Бошњачког националног већа Есад Џуџо.
Историчар Ристић напомиње да је јако тешко уклонити неко обележје једном када се оно постави и то, како каже, не у смислу физичког уклањања већ у смислу последица које једно такво уклањање може да остави по локалну зајендицу или читаву земљу. Каже да је потребно доћи до споменика.
По новом закону, локална самоуправа, по налогу инспектора, има обавезу да уклони непримерене меморијале. Казне за одговорне су до 150.000, а за правна лица до два милиона динара.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар