Како решити проблем одлагања животињског отпада у Суботици?

Призори раскомаданих животиња на сточном гробљу у Суботици узнемирили су грађане и јавност. Међутим, то је само врх леденог брега нагомиланих, нерешених проблема у одлагању животињског отпада у Србији.

Према Закону о ветерини, локалне самоуправе су дужне да прикупљају и складиште животињске остатке који треба да се збрину у кафијеријама.

У Суботици, као и у већини општина у Србији, хладњаче нема. Кафилерија у Сомбору нема капацитета, а новоизграђено постројење у Инђији које има капацитет за целу земљу - не ради јер је у међународном спору са државом. Привремено решење са сточним гробљем траје годинама.

"Све док не буде прорадила централна кафилерија, ми нећемо имати других могућности, или да правимо друго централно гробље где ће бити исти проблеми, или да се дозвољава закопавање на лицу места угинућа", истиче Шимон Острогонац, члан Градског већа за пољопривреду у Суботици.

Суботица има Службу за зоохигијену, али она обавља само део посла.

"Покупе се лешеви, однесу до привремене гробнице која се налази непосредно иза пречистача, похрани се у јаму и на тај начин је посао зоохигијенске службе око уклањања споредних производа животињског порекла решен", каже Веселин Шуковић, технички директор ЈКП "Чистоћа и зеленило" у Суботици.

Посао дезинфекције на јавној набавци добили су "Ветеринарски завод" из Суботице и "Санитација" из Новог Сада, док ДТД "Северна Бачка" копа јаме и затрпава животињске остатке, али само по налогу локалне самоправе.

"Учесталост ових радова је отприлике два, три пута недељно, али највише зависи од околности које диктирају угинућа животиња", наводи Александар Киш, в. д. директора ДТД "Северна Бачка" Суботица.

Док се ова сложена процедура не заврши, угинуле животиње су на отвореном, необезбеђеном сточном гробљу, на мети крадљиваца.

"Немамо могућност да чувамо централно гробље животиња, па тамо улази свако ко жели и дешава се да нестају буткице", наглашава Острогонац.

Ветеринари не препоручују да се месо угинулих животиња користи ни за исхрану кућних љубимаца.

"Месо од угинулих животиња није за људску исхрану", напомиње ветеринар Грго Тиквицки.

Из Министарства пољопривреде на ову тему само кратко саопштење.

"Није могуће да месо угинулих животиња заврши у легалним токовима, јер постоји ланац следљивости који мора да се спроводи у свим регистрованим продајним местима и чија се примена контролише. Тако је за сваки производ познато порекло, када и где је произведен и слично", тврде у министарству.

Док се на релацији локална самоуправа - држава тражи решење за сигурно одлагање животињског отпада, отворена и свима доступна сточна гробља, постају све већи ризик за здравље грађана.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 03. март 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом