Децентрализација борбе против корупције

Свака трећа корупција у Србији догађа се на локалу. То показују истраживања "Пиштаљке" која на то одавно указује мапом корупције по општинама и градовима. Највише злоупотреба виде у јавним набавкама.

"Ми смо недавно, на пример, објавили податак да је у општини Рача дато више од 500.000 евра за изградњу неке фабрике воде од које ништа није било изграђено сем неких рупа и две шупе, а нико није заинтересован да истражи до краја шта се ту десило и где је новац отишао", рекао је Владимир Радомировић из "Пиштаљке".

Осим јавних набавки, грађевинске дозволе, јавно-приватна партнерства, дотације – неке су од 14 области ризичних за настанак корупције на локалу са листе Агенције за борбу против корупције. То је била основа за мере од којих се очекује да гађају у мету. Сачињен је модел антикорупцијског акционог плана и сад су на потезу градови и општине.

"Локалне самоуправе доносе своје акционе планове за борбу против корупције, међутим, њихово праћење или надзор над применом мера и активности које постоје у тим документима, треба да прати једно тело које је независно. Идеја јесте да то тело чине људи који нису запослени или нису јавни функционери на нивоу локалне самоуправе, или уопште јавног сектора", истакла је Маријана Обрадовић из Агенције.

Због високог нивоа корупције на локалу, у тражење решења укључена је и Стална конференција градова и општина (СКГО).

"У локалној самуправи смо ми из СКГО уочили око 200 различитих процедура које се раде у локалним самоуправама по различитим потребама. За све то ћемо урадити комплетан ходограм, шта и ко треба да уради у ком року и то је могућност да се смањи поље за корупцију", рекао је Ђорђе Станичић из СКГО-а.

Према препоруци Агенције, локална антикорупцијска тела треба да личе на нишки Локални антикорупцијски форум (ЛАФ) који годинама мотивише људе да пријаве корупцију. Суштина њиховог успеха је, кажу, у томе што за њиховим столом не седе одборници, већ независни грађани који раде волонтерски.

"Мми смо се свакодневно сусретали са недостатком политичке воље, односно, такозваном спремношћу власти да се против корупције бори прилично папирнато, селективно, неефикасно и да чак борбу против корупције политички злоупотребљава", истакла је координаторка ЛАФ-а Зорица Миладиновић.

Новац и просторије за рад антикорупцијских форума обезбедиће локалне самоуправе.

"Важно је да ти локални органи не буду неки дебатни клубови где ће се разговарати о корупцији, већ да имају овлашћења да заиста истраже корупцију. Мислим да је најважније да тужилаштво, и да сви тужиоци у Србији раде свој посао", рекао је Радомировић.

Агенција за борбу против корупције подсећа да је писање акционих планова тек почетак, јер ће ефекти мера морати стално да се прате.